Petrović: Inflacija neće tek tako proći za godinu ili dve

Oni koji misle da će inflacija tek tako proći za godinu ili dve – grdno se varaju. Možda najbolji primer je ako pogledamo situaciju u SAD u prvoj polovini osamdesetih, kada je na čelu Federalnih rezervi bio Pol Voker (Paul Volcker). Tada je inflacija sa 15 odsto u avgustu 1979. godine, posle reakcije Feda i značajnog povećanja referentne kamate, pala na ciljanih jedan do dva odsto tek osam godina kasnije, u avgustu 1987, rekao je Zoran Petrović, predsednik izvršnog odbora Raiffeisen banke u Srbiji, na Forumu menadžera koji je Srpska asocijacija menadžera organizovala u utorak.

On je istakao da su za Srbiju veoma značajni potezi koje povlači Evropska centralna banka, s obzirom na to da su dve-trećine kredita u bankarskom sektoru Srbije vezani za evro.

“Stanje nije takvo zato što banke to vole, niti zato što je to dobro, nego zbog toga što je štednja takva – dve trećine izvora u bankarskom sektoru, korporativni depoziti i depoziti građana, su ili u čvrstoj valuti ili vezani za čvrstu valutu, pa ne može biti bitno drugačije ni na strani kreditiranja”, pojasnio je Petrović i napomenuo da privreda Srbije u svakom pogledu dosta zavisi i od kretanja kamatnih stopa u evrozoni.

Prognoze Raiffeisen banke govore da bi Evropska centralna banka mogla da podigne svoju referentnu kamatnu stopu sa trenutnih 1,25 odsto na 2,5 procenta do kraju ove godine. Sledeće godine bi ključna kamata mogla da ide do tri odsto, da bi se 2024. godine vratila na 2,5 odsto.

Kada je reč o američkoj centralnoj banci, Federalnim rezervama, očekuje se da njihova referentna kamata krajem ove godine dostigne 4,5 odsto, dok bi sledeće godine mogla da poraste dodatnih 25 procentnih poena. Ipak, u 2024. godini bi trebalo da krene nadole, do 3,75 odsto, ocenjuju analitičari Raiffeisena.

“Narodna banka Srbije bi mogla do kraja godine da poveća referentnu kamatnu stopu do 4,75 odsto, a sledeće godine očekujem da će se kretati do pet procenata. Već 2024. godine verujemo da će se vratiti na sadašnjih četiri odsto”, najavio je Zoran Petrović na Forumu menadžera SAM.

On očekuje i usporavanje privrede i početak oporavka tek od 2024. godine, pa zato prognozira rast BDP-a za 2022. godinu od 3,3 odsto. Procena Raiffeisena je da će sledeće godine srpska privreda rasti oko 2,4 odsto, što je manje od prognoza MMF-a i Svetske banke koji najavljuju 2,6-2,7 odsto. Za 2024. godinu prognozira se rast od tri procenta za Srbiju i četiri odsto za region Jugoistočne Evrope.

“Kada je reč o udelu javnog duga u BDP-u, verujem da će se Srbija kretati u granici Mastrihta, blago iznad 60 odsto u ovoj i naredne dve godine. Ako uporedimo sa zemljama regiona, Hrvatska ima znatno veći javni dug, iznad 70 odsto, ali su zato Bugarska i Rumunija znatno ispod, kao i Češka i Poljska”, predstavio je Petrović.

Predsednik izvršnog odbora Raiffeisen banke je podsetio da su realne kamatne stope ipak i dalje negativne, pošto su referentne kamate još uvek manje od stope inflacije, pa je zaključio da je trenutno „bolje biti dužnik nego poverilac“.