Federalne rezerve treći put od juna povećale referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto

Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) povećala je u sredu kamatne stope, treći put od juna, i to za novih 0,75 odsto. To znači da je ukupan rast kamata od juna iznosio 225 baznih poena, što je više od početka osamdesetih godina i najoštrije kampanje monetarnog zatezanja do sada. Fed je na ovaj način pokazao nameru da nastavi za zaoštravanjem monetarne politike u svojoj borbi da zauzda rekordnu inflaciju u SAD u poslednje četiri decenije.

Zvaničnici Feda proglasili su povećanje kamatne stope od 75 baznih poena, što će podići ukupnu referentnu stopu na federalne fondove na nivo između tri i 3,25 odsto.

Prognoze Feda su da će referentna kamata do kraja godine porasti na 4,4 odsto, dok bi u 2023. godini dostigla nivo od 4,6 odsto. To ukazuje da bi četvrto uzastopno povećanje od 75 baznih poena moglo biti na dnevnom redu već na sledećem sastanku koji je zakazan za novembar.

Najavljeno je i moguće smanjenje referentne stope na 3,9 odsto u 2024. godini i 2,9 odsto u 2025.

Takođe, zvaničnici američke centralne banke očekuju da će stopa nezaposlenosti porasti na 4,4 odsto do kraja sledeće godine, u odnosu na 3,7 odsto u avgustu. To sugeriše njihova očekivanja da će napori na suzbijanju inflacije dovesti do značajnog usporavanja na tržištu rada. U junu su očekivali da će stopa nezaposlenosti sledeće godine porasti na samo 3,9 odsto.

Zvaničnici Feda očekuju da će američki bruto domaći proizvod ove godine porasti za 0,2 odsto. U decembru 2021. su očekivali rast od četiri odsto, a u junu ove godine prognoza je bila da će privreda SAD rasti 1,7 odsto.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) rekao je na konferenciji za novinare da će „verovatno biti potrebno neko vreme da se vide puni efekti povećanja kamatnih stopa“ i da Fed „veoma vodi računa o tome“.

Upitan o šansama za takozvano „meko prizemljenje“, Pauel je rekao da „niko ne zna da li će ovaj proces dovesti do recesije“ i istakao da će uvek biti veoma izazovno smanjiti inflaciju bez izazivanja recesije.

Fedov Komitet za otvoreno tržište (FOMC) naveo je u svom saopštenju da je inflacija ostala visoka, odražavajući disbalans između ponude i potražnje povezan sa pandemijom, višim cenama hrane i energenata i širim cenovnim pritiscima. Takođe se navodi da ruski rat protiv Ukrajine gura inflaciju naviše i da će komitet obratiti pažnju na buduće inflacione rizike.

Komitet je objasnio da je odluka o novom podizanju kamata doneta jednoglasno, dodajući da „predviđa da će najnovije povećanje biti adekvatno“ i da je „veoma posvećen vraćanju inflacije cilju od dva procenta“.

Mere za obuzdavanje inflacije i povratak investicija

Povećanje kamatnih stopa u ovom momentu je prevashodno anti-inflatornog karaktera, rekao je za Biznis.rs redovni profesor i dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić i dodao da inflacija pogađa sve sektore društva Sjedinjenih Američkih Država – kako privredu, tako i javnu upravu i najšire slojeve stanovništva.

“Za one učesnike privrednog i društvenog života koji su na strani ‘dužnika’ povećanje kamatnih stopa podrazumeva dalji rast obaveza po osnovu otplate uzetih kredita. Međutim, sa druge strane, za investitore je ovo povoljna vest, zato što rastu stope prinosa na skoro sve finansijske instrumente, posebno instrumente duga. Paralelno sa tim, ne smemo ispustiti iz vida ni faktor jačanja dolara koji pogoduje rastu sklonosti ka uvozu američkih građana (roba iz uvoza postaje jeftinija), ali pogađa izvoznike koji ostvaruju manje prihode od planiranih”, ocenjuje Erić.

Na pitanje do kog nivoa bi kamate mogle da rastu i u kom vremenskom periodu, naš sagovornik je naveo da je teško i nezahvalno odgovoriti na to jer kreatori ekonomske, a posebno kreditno-monetarne politike, prate čitav set ekonomskih indikatora prilikom donošenja odluka o kamatnim stopama.

„Jedno je sigurno, one su trenutno usmerene ka obuzdavanju inflacije, ali i ‘povratku’ investicija u finansijske instrumente indeksirane u dolarima“, smatra profesor Erić.