Pitanje plata za naučnike i istraživače jedan od prioriteta ministarstva nauke

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Srbije od oktobra 2022. godine je dr Jelena Begović, koja se pre toga nalazila na čelu Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Bila je i na rukovodećoj poziciji Laboratorije za molekularnu mikrobiologiju, a tokom više od 20 godina karijere bavi se istraživanjima u oblasti molekularne genetike i primeni biotehnologije u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i u poljoprivredi.

Ekspert je u oblasti molekularne mikrobiologije i razvoja probiotika, bakterijskih starter kultura, kao i primene novih tehnologija u borbi protiv antibiotske rezistencije. Publikovala je više od 50 radova u vodećim međunarodnim časopisima.

Član je Udruženja mikrobiologa Srbije, Društva genetičara Srbije i Američkog mikrobiološkog društva (ASM). Jedan je od idejnih tvoraca projekta BIO4 kampusa, koji treba da okupi istraživače preduzetnike i kompanije oko jedne ideje, a to je razvoj Srbije kroz razvoj biomedicine i biotehnologije.

U razgovoru za Biznis.rs govorila je o stanju nauke u Srbiji, ciljevima resornog ministarstva, statusu naučnika…

Kako vidite trenutno stanje naučnog, tehnološkog i inovacionog ekosistema? Koje su glavne prednosti Srbije u ovim oblastima? Po čemu se ističemo, a koje stvari bi još trebalo unaprediti i na koji način ministarstvo planira to da uradi?

„Trenutno stanje naučnog, tehnološkog i inovacionog ekosistema u Srbiji je obećavajuće, ali ima prostora za dalje unapređenje. Srbija ima bogatu naučnu tradiciju i izuzetno talentovane i obrazovane naučnike. Imamo visoko kvalifikovane stručnjake u različitim naučnim disciplinama koji doprinose razvoju novih tehnologija i inovacija. Posedujemo značajan broj istraživačkih institucija, univerziteta i naučno-tehnoloških parkova koji podržavaju istraživanje i razvoj. Ovi centri omogućavaju saradnju između akademske zajednice, industrije i preduzetnika, što je ključno za razvoj inovacija. Srbija ima visokokvalifikovane stručnjake, što je privuklo strane investitore i omogućilo razvoj IT sektora i drugih visokotehnoloških industrija. Ovu prednost treba dalje iskoristiti.

Ipak, postoje oblasti u kojima bi trebalo unaprediti naš naučni, tehnološki i inovacioni ekosistem. Jedan od ključnih izazova je nedovoljan transfer znanja između akademske zajednice i industrije. Ministarstvo planira da podstakne saradnju između univerziteta, istraživačkih instituta i kompanija kroz programe finansiranja istraživanja i razvoja, kao i kroz uspostavljanje mehanizama za komercijalizaciju inovacija. U ovom aspektu od velike važnosti su Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost, čije će aktivnosti pomoći stvaranju efikasnijeg sistema za razvoj ovih oblasti.

Takođe, potrebno je poboljšati infrastrukturu za istraživanje i razvoj, uključujući laboratorije, opremu i dostupnost naprednih tehnoloških platformi. Ministarstvo planira ulaganje u modernizaciju istraživačke infrastrukture kako bi se omogućila napredna istraživanja i inovacije, između ostalog i kroz projekat izgradnje BIO4 Kampusa.

Pored toga, potrebno je podstaći preduzetništvo i inovativno razmišljanje među mladima. Ministarstvo će podržati programe obrazovanja i mentorstva koji će motivisati mlade da se bave naukom, tehnologijom i inovacijama, kao i pružiti podršku za osnivanje startapova i razvoj preduzetničke kulture.“

Kolika je uloga fundamentalnih istraživanja u razvoju društva i po kojim kriterijumima se određuju prioritetni pravci istraživanja?

„Fundamentalna istraživanja imaju ključnu ulogu u razvoju društva. Ona su temelj za sticanje novih znanja, razumevanje prirode sveta oko nas i otkrivanje osnovnih principa koji leže u osnovi tehnoloških inovacija. Bez fundamentalnih istraživanja nije moguć ni razvoj inovacija, koje zaista menjaju svet.

Kada se određuju prioritetni pravci istraživanja, koriste se određeni kriterijumi. Prvo, prioritet se često daje istraživanjima koja se bave ključnim društvenim izazovima i problemima. To može uključivati istraživanja u oblastima kao što su zdravstvo, energetika, zaštita životne sredine, informacione tehnologije i slično. Cilj je da se kroz fundamentalna istraživanja pronađu rešenja za aktuelne društvene probleme i da se unapredi kvalitet života građana.

Drugi kriterijum je potencijal za tehnološki i ekonomski razvoj. Prioritet se daje istraživanjima koja imaju potencijal da dovedu do novih tehnoloških inovacija, poboljšanja proizvodnih procesa i konkurentnosti privrede. Ovo uključuje istraživanja koja se fokusiraju na napredne materijale, informacione tehnologije, biotehnologiju, veštačku inteligenciju i slično. Takođe, važan kriterijum je i potencijal za razvoj naučne zajednice i obrazovanje.

Prioritet se daje istraživanjima koja mogu unaprediti kapacitete istraživača, podstaći međunarodnu saradnju i doprineti obrazovanju mladih naučnika. Ovo uključuje podršku mladim istraživačima, stipendiranje, mobilnost i razmenu znanja. Konačno, pri određivanju strateških pravaca istraživanja, važno je uzeti u obzir i trendove u svetskoj naučnoj zajednici. Praćenje aktuelnih istraživačkih tema i smerova omogućava Srbiji da se uključi u globalne naučne tokove, ostvari saradnju sa vrhunskim istraživačima i doprinese globalnom napretku.“

Šta je naučnicima i inovatorima doneo novi Zakon o inovacionoj delatnosti? Dokle se stiglo sa primenom Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije?

„Radi unapređenja postojećeg sistema, novi Zakon o inovacionoj delatnosti doneo je mnoge promene. Neke od njih odnose se na definisanje subjekata inovacione delatnosti (uključujući i startape, spinofe i poslovne anđele), uspostavljanje mreže naučno-tehnoloških parkova kao savetodavnog tela, ali i unapređenje poslovanja Fonda za inovacionu delatnost. Odnose se i na reformu i digitalizaciju registra inovacione delatnosti, isticanje značaja upravljanja intelektualnom svojinom nastalom u okviru naučno-istraživačke organizacije, uz usklađivanje sa propisima koji regulišu tu oblast, kao i prepoznavanje uloge i značaja startapa i spinofa osnovanih iz naučno-istraživačkih organizacija sa ciljem komercijalne eksploatacije inovacija.

Novim Zakonom o inovacionoj delatnosti stvoren je osnov za nove programe Fonda za inovacionu delatnost, a u okviru ovog fonda proširene su nadležnosti što se odnosi i na vođenje jedinstvenog registra nacionalnog inovacionog sistema. Ujedno, Republika Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sprovodi potrebne reforme i aktivnosti kako bi se priključila Evropskom istraživačkom prostoru (ERA). To činimo prateći glavne ciljeve politike Evropske unije u oblasti nauke, istraživanja i inovacija, a koji su usmereni na jačanje naučnog i tehnološkog sistema kao jednog od ključnih činilaca održivog privrednog razvoja. Upravo ovime se obezbeđuje kvalitetan okvir za sprovođenje naučnih istraživanja i razvoja inovacija, dok se posledično teži podsticanju konkurentnosti i rasta privrednih aktivnosti.

Jedna od mera definisanih Akcionim planom za Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije je jačanje naučno-istraživačke infrastrukture, kroz aktivnost – Realizacija infrastrukturnih projekata. U prethodnom periodu došlo je do realizacije dva značajna projekta – Centar izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, koji je u poslednjoj fazi opremanja, i izgradnja i opremanje nove zgrade Instituta BioSens, u okviru projekta Istraživanje i razvoj u javnom sektoru koji se odnosi na seriju investicija i revitalizaciju istraživanja i razvoja u javnom sektoru.

Osim kapitalnih investicija i projekata, primenom Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije „Moć znanja“ između ostalog su uvećana i ulaganja države u nauku i tehnološki razvoj, povećan je broj mladih istraživača uključenih u naučno-istraživački rad, započeta transformacija instituta, a povećan je i broj projekata koji su dobili finansiranje Fonda za inovacionu delatnost.“

Na koji način se rešava pitanje plata i sigurnog posla za naučnike i istraživače? Da li su im ispunjeni prošlogodišnji zahtevi „jednaka plata za jednak rad i siguran posao za sve naučnike“? U vezi sa ovim, kakva je situacija sa kadrovima u naučno-istraživačkim institucijama? Ima li ih dovoljno i u kakvim uslovima rade?

„Rešavanje pitanja plata i sigurnog posla za naučnike i istraživače u Srbiji predstavlja jedan od prioriteta ministarstva. Kroz sprovođenje reforme nauke, donošenjem novih zakona – Zakona o nauci i istraživanjima i Zakona o Fondu za nauku Republike Srbije, napravljeni su koraci ka unapređenju finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Ova reforma usmerena je ka stvaranju uslova za institucionalno finansiranje instituta, jačanju njihove strukture i formiranju posebnog Fonda za nauku koji podstiče izvrsnost i relevantnost naučnih istraživanja u Srbiji. Kroz ovu reformu, nauka je prvi put uključena u sistem koeficijenata, što je omogućilo određivanje plata naučnicima na institutima.

Do sada se projektno finansiranje na institutima nije zasnivalo na primeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, budući da instituti nisu bili deo indirektnih korisnika budžeta. Međutim, instituti su određivali sopstvene koeficijente u skladu sa Zakonom o radu i svojim opštim aktima, uzimajući u obzir sredstva koja primaju iz nauke putem projektnog finansiranja. Kako bi se osigurala sigurnost zaposlenja i jednaka plata za jednak rad, pripremljen je katalog radnih mesta za nauku kao prvi korak u uvođenju sistema. Trenutno je u pripremi predlog propisa kojim će se odrediti osnovica i koeficijenti za istraživačka i naučna zvanja, kao i rangiranje istraživača u naučnim zvanjima radi utvrđivanja korektivnog faktora izvrsnosti.

Uz to, sprovođenje afirmativnih mera ima za cilj zadržavanje mladih talenata u zemlji. Kroz raspisivanje javnih poziva za zapošljavanje mladih talentovanih istraživača – studenata doktorskih akademskih studija u akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama, već je zaposleno 2.259 mladih istraživača.

Svest o tome da Republika Srbija ima manji broj istraživača u odnosu na evropski prosečan nivo prepoznata je u strateškim dokumentima. Instituti i fakulteti poseduju značajan prostor i opremu koja je adekvatna za rad istraživača, a ove institucije neprestano teže ka poboljšanju uslova rada istraživača.

Pored finansiranja naučno-istraživačkog rada prema Zakonu o nauci i istraživanjima, podrška nauke u Srbiji ostvaruje se i kroz konkurentske projekte koji se finansiraju putem Fonda za nauku. Ovim projektima obezbeđuje se podrška i uslovi za kontinuirani razvoj naučno-istraživačke delatnosti u zemlji, što dodatno stimuliše rad naučno-istraživačkih organizacija i unapređuje uslove rada naučnika.

Situacija sa kadrovima u naučno-istraživačkim institucijama neprestano se prati i aktivno se radi na unapređenju. Kroz sprovođenje reforme, kao i kroz povećanje finansijskih sredstava namenjenih za nauku, stvaraju se bolji uslovi za rad naučnika i istraživača.“

Kako ocenjujete rad naših naučno-tehnoloških parkova? Kakvi su planovi za njihov dalji razvoj i širenje?

„Naučno-tehnološki parkovi se od svog osnivanja brzo razvijaju i prate svetske trendove. Prostora za napredak naravno da ima, posebno u domenu razvoja ljudskih resursa u NTP-ovima. Ove godine krećemo sa proširenjem NTP Niš (novih 14.000 m2) i NTP Čačak (novih 12.369 m2), ali gradimo i jedan novi u Kruševcu, koji će se prostirati na preko 12.000 kvadrata. Park u Kruševcu će biti drugačiji od ostalih, pre svega zbog zastupljene industrije koja se planira u tom parku. Verujem da će budući Industrijski tehnološki park Kruševac „probuditi“ ceo taj deo Srbije i radujem se početku radova na tom projektu.

Važno je da napomenem da su sredstva za sva tri objekta obezbeđena. U ova tri objekta ulažemo 70 miliona evra. Ovom investicijom planiramo da pomognemo mladim i visokoobrazovanim ljudima da ostanu u svojim gradovima i da IKT sektor, kao najbrže rastući u Srbiji, zajedno sa drugim oblastima, nastavi da se razvija. Ilustracije radi, prosečna neto plata u prvom kvartalu ove godine u IKT sektoru je 206.169 dinara sa tendencijom rasta što govori o stanju ovog sektora u našoj državi. Želimo da podignemo i plate u drugim sektorima, kako bi pratili IKT sektor i bili jednako primamljivi za mlade da ostanu u Srbiji i bave se onim u čemu su najbolji.

Želja naše države je da pomognemo i da se broj startapa u Srbiji dodatno poveća. Naravno da sanjamo i da smo uvereni da će Srbija uskoro dobiti svog prvog jednoroga. Međutim, važno je da udruženo delamo, zato planiramo da pomognemo i 21 inovacionom centru u Srbiji. Želimo da bliže sarađuju sa NTP-ovima. Gradeći zdrav odnos donosimo i najbolje rezultate.

Dakle, sami naučno-tehnološki parkovi su dobra baza za startape, za ljude koji svojim idejama žele da menjaju svet i zajedno sa inovacionim centrima, koje je Vlada Republike Srbije pokrenula sa lokalnim samoupravamа. Na ovaj način omogućavamo naučnicima da tokom svoje karijere odluče da li će se baviti isključivo naukom ili će biti i deo startap ekosistema.“

Kolike su investicije neophodne za realizaciju svih planiranih aktivnosti u sektoru nauke, tehnologije i inovacija? Koliko su globalna ekonomska dešavanja uticala na dostupnost sredstava u ovoj oblasti?

„Investicije neophodne za realizaciju svih planiranih aktivnosti u sektoru nauke, tehnologije i inovacija su značajne, ali tačna cifra može varirati u zavisnosti od specifičnih programa i projekata. Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija sarađuje sa relevantnim institucijama i koristi dostupne resurse kako bi obezbedilo finansijsku podršku za istraživanja, razvoj i inovacije. Jedan od naših osnovnih ciljeva je da domaći privredni sektor uključimo u razvoj naučno-istraživačke delatnosti.

Kada je reč o globalnim ekonomskim dešavanjima, ona mogu imati uticaj na dostupnost sredstava u ovoj oblasti. Promene na tržištima, ekonomska kretanja i investitorska aktivnost mogu uticati na nivo finansijskih sredstava koja su dostupna za nauku, tehnologiju i inovacije. Međutim, važno je naglasiti da se ministarstvo kontinuirano angažuje na diverzifikaciji izvora finansiranja, kao i na jačanju nacionalnih i međunarodnih partnerstava kako bi se obezbedili stabilni izvori finansiranja i smanjila osetljivost na globalna ekonomska dešavanja.

Ministarstvo sarađuje i sa privatnim sektorom, domaćim i stranim investitorima, fondacijama, kao i sa evropskim i međunarodnim fondovima kako bi se osigurala dostupnost sredstava za realizaciju planiranih aktivnosti.“

Izabrani ste za predsednicu Odbora guvernera Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (ICGEB), i prva ste žena na toj poziciji. Šta to znači za Vas lično, a šta za našu zemlju?

„Izuzetno mi je velika čast i privilegija što sam izabrana za predsednicu Odbora guvernera Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (ICGEB), a posebno je ohrabrujuće što sam prva žena koja obavlja tu funkciju. To predstavlja prepoznavanje mog rada, stručnosti i doprinosa u oblasti nauke, tehnologije i inovacija, ali i značajno priznanje za Republiku Srbiju koja predsedava kao jedna od 68 zemalja punopravnih članica.

Lično me ova pozicija inspiriše da još više radim na unapređenju nauke i inovacija, kao i na promociji žena u naučnom svetu. Predsedavanje Odborom guvernera ICGEB-a pruža mi priliku da budem deo međunarodne zajednice stručnjaka i lidera u oblasti genetičkog inženjerstva i biotehnologije. Kroz ovu funkciju planiram da podržim saradnju između naučnih institucija, unapredim istraživačke kapacitete i doprinesem razvoju ove važne oblasti.

Za našu zemlju ovo predstavlja veliku priliku za jačanje saradnje sa međunarodnom naučnom zajednicom. Kroz predsedavanje ovom prestižnom institucijom imaćemo mogućnost da učestvujemo u definisanju prioriteta i strategija u oblasti genetičkog inženjerstva i biotehnologije, kao i da promovišemo naše istraživače i institucije na globalnom nivou. Ovo će otvoriti vrata za razmenu znanja, tehnologija i inovacija, što će imati pozitivan uticaj na našu naučnu zajednicu, privredu i društvo u celini.

Ova funkcija daje priliku da se istakne važnost rodne ravnopravnosti u naučnom svetu i da se podstakne veće učešće žena u oblasti nauke, tehnologije i inovacija. Kroz lični primer i zalaganje, nadam se da ću inspirisati i podržati mlade žene da se bave naukom i ostvare svoj pun potencijal.“