Plata medicinske sestre u Nemačkoj veća od zarade lekara u Srbiji

Na udaru pandemije korona virusa u prvoj liniji odbrane našli su se zdravstveni radnici. Iako je celokupna situacija odložila planove onih koji su zbog malih plata i loših uslova rada planirali odlazak u inostranstvo, pitanje je šta će se dešavati kada se stanje u potpunosti normalizuje i da li će srpski zdravstveni sistem ostati desetkovan.

Prema podacima kojima raspolaže Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije, u našoj zemlji ima oko 60.000 zdravstvenih radnika, a nedostaje nam još 30.000 medicinskih sestara i tehničara.

“To su podaci kojima raspolažemo, od pre nekoliko godina. Međutim, taj broj varira, a do preciznih podataka nije moguće doći jer je Batut zatvoren za sve informacije od javnog značaja. U ovaj broj ne ulaze samo medicinske sestre i tehničari, već i ostali profili – od laboranata, rendgen tehničara, fizioterapeuta. Svih njih je, uprkos zapošljavanju tokom korona krize, sada sigurno manje, jer je dosta ljudi otišlo”, kaže za Biznis.rs koordinator Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Dragica Dašić.

Poredeći Srbiju i druge razvijenije zemlje naša sagovornica navodi da prema normativima Norveška ima 1.400 sestara na 100.000 stanovnika, dok mi imamo 580. Prema njenim rečima, ova profesija nije dovoljno cenjena u našoj zemlji, a sestre pored svog posla u većini slučajeva obavljaju i druge, teške fizičke poslove za koje nisu zadužene.

Kada je reč o platama medicinskih sestara i tehničara, one su regulisane uredbom o koeficijentima koja deset godina nije menjanja, objašnjava Dašić. Prema kolektivnom ugovoru, koeficijent sestara i tehničara je od 12 do 15, on se množi sa 4.500 dinara, a kada se u obzir uzme da 75 odsto medicinskih sestara ima upravo koeficijent 12 situacija je jasna, dodaje ona.

“U koeficijent od 12 do 15 ulazi i koeficijent 3,17 koji se odnosi na regres i topli obrok. Dakle, kada sestri sa srednjom stručnom spremom, koja ima koeficijent 12, oduzmete 3,17 dobijate koeficijent koji je nešto ispod devet, tako da od te plate od 60.000 dinara koja u medijima cirkuliše nije realno da se pokriju svi troškovi, od ishrane na poslu, pa do troškova pristojnog života”, navodi ona.

Što se tiče Covid dodataka, Dašić napominje da oni variraju jer je ostavljeno poslodavcima da određuju da li će to biti od 20 do 30 odsto nadoknada za ovaj rad. “Primera radi, koleginica iz Novog Sada nam je i napismeno prosledila da je u Covid trijaži, znači u domu zdravlja, za mesec dana dobila dodatak od 500 dinara, dok je istovremeno u hospitalnim ustanovama taj dodatak na mesečnom nivou 100 evra”.

“Prema statistici koja je rađena pre pandemije, za godinu dana u inostranstvo je otišlo čak 3.000 zdravstvenih radnika. Taj podatak se konstantno krije i mi smo ga dobili bukvalno istražujući od ustanove do ustanove ‘pešaka’. Zapravo, odjednom se osetio drastičan pad, pa nam se na primer u Zemunu dogodilo da odjednom ode šest instrumentarki iz sale, da bukvalno operacije zbog toga moraju da stanu. Onda smo odlučili da sami prikupljamo podatke”, dodaje Dašić.  

Zdravstveni radnici najčešće odlaze u Nemačku, Norvešku, ali i u druge zemlje. Odlaze organizovano, putem agencija, kao i samostalno. U Nemačkoj se, kako napominje, primaju sestre i tehničari do 40 godina. Reč je uglavnom o kadru koji je profesionalno zreo, u najboljim godinama.

“U Srbiji je 60 odsto zaposlenih medicinskih sestara u zdravstvu od 40 do 60 godina života. Naše medicinske sestre, osim što brinu o zdravlju pacijenata, primorane su da obavljaju fizičke poslove i zbog toga je među njima veliki broj sa raznim invaliditetima. Ukoliko ih ne rasteretimo tako što ćemo zaposliti više pomoćnih radnika i sestara za nekoliko godina nećemo imati ovu profesiju”, zaključuje koordinator Sindikata sestara i tehničara Srbije.

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ Zoran Ilić smatra da je pandemija pokazala koliko je posao medicinske sestre i tehničara težak i zahtevan.

“Zvanični podaci su da mi imamo negde oko 62.000 zaposlenih medicinskih sestara i tehničara u javnom zdravstvu, odnosno u državnim ustanovama, dok nemamo podatke za privatni sektor u kom je, prema nekim procenama, nekoliko hiljada sestara. U poslednje tri-četiri godine primljeno je više od 4.000 zdravstvenih radnika, što lekara, što sestara”, kaže za naš portal Ilić.

Najnovija vest je, dodaje, da će sledeće nedelje biti primljeno još 1.000 zdravstvenih radnika, i to u etapama – 400, pa 600.

“Kao sindikat tražićemo da svi ljudi koji su radili u Covid sistemima imaju prioritet pri zapošljavanju. To su uglavnom medicinske sestre i lekari. Imamo naznake iz Ministarstva zdravlja da će oni u dogledno vreme biti primljeni u stalni radni odnos”, navodi naš sagovornik i dodaje da su oni kao sindikat neposredno pre pandemije tražili da se povećaju plate u zdravstvu.

“Tražili smo da plate u proseku za čistače, spremače budu 450 evra, 900 evra da budu zarade medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara i 1.800 evra plate lekara. Nakon pet dana i zvaničnog zaključka Vlada Republike Srbije je saopštila da bi ta projekcija plate mogla da se ostvari u 2025. godini. To nije tako daleko i znači da bi na godišnjem nivou moralo da bude kumulativno povećanje od 17 odsto”, ističe Ilić.

On smatra da država mora da poveća budžet za zdravstvo, pre svega javno, jer je upravo iz ovog budžeta 2013. i 2014. godine oduzeto dva odsto, što se meri u milijardama.