Minimalna potrošačka korpa meri potrošnju najsiromašnijih slojeva stanovništva

Plata za život u Srbiji tri puta veća od minimalca za 2025.

AnalizaPoslovanjeSrbija

4.10.2024 11:51 Autor: Marija Jovanović 5

Plata za život u Srbiji tri puta veća od minimalca za 2025. Plata za život u Srbiji tri puta veća od minimalca za 2025.
Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2025. godine iznosiće 53.592 dinara, a ono na šta su državni zvaničnici posebno ponosni je činjenica da... Plata za život u Srbiji tri puta veća od minimalca za 2025.

Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2025. godine iznosiće 53.592 dinara, a ono na šta su državni zvaničnici posebno ponosni je činjenica da će ona biti izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

Prema poslednjim podacima o kupovnoj moći stanovništva, minimalna potrošačka korpa za jun 2024. godine iznosila je 53.457 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa za isti mesec bila 103.384 dinara. Iako su sindikati tražili da minimalac bude 60 odsto od iznosa prosečne potrošačke korpe, što je u u trenutku pregovora bilo nešto manje od 62.000 dinara, ipak su na kraju pristali na značajno manju sumu.

Ako se uzme u obzir da je godišnja inflacija u avgustu iznosila 4,3 odsto, zbog serije jednokratnih poskupljenja hleba, putarina, ali i povećanja cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, postavlja se pitanje koliko je relevantno izjednačavati minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom.

Minimalna potrošačka korpa ne reflektuje realne troškove života, ona meri potrošnju tri najsiromašnija sloja stanovništva, uključujući staračka i samačka domaćinstva i domaćinstva koja se hrane u narodnoj kuhinji. To što minimalna potrošačka korpa u Zakonu o radu stoji kao parametar socijalnih i ekonomskih potreba zaposlenih i njihovih porodica pri utvrđivanju iznosa minimalne zarade je skandalozno. To znači legalizaciju siromaštva kroz zakon”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije (CPE).

Kako ukazuju u ovoj organizaciji, minimalna potrošačka korpa podrazumeva, primera radi, da tročlano domaćinstvo dnevno na raspolaganju ima 800 dinara za hranu, a mesečno za obrazovanje 137 dinara. Zato ona kao takva ne treba da bude bilo kakav parametar standarda.

“Godinama minimalna zarada nije pokrivala ni takvu minimalnu potrošačku korpu, pa se sada o tome piše na sva zvona, kao da to nešto znači, a ne znači mnogo – pre svega jer potrošnja najsiromašnijih slojeva ne treba da bude bilo kakav parametar. Takođe, ni to što je minimalna zarada za januar 2025. izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom iz juna 2024. jer pretpostavljamo da će u januaru minimalna korpa biti veća nego u junu, zbog poskupljenja kojima svedočimo”, dodaje naša sagovornica.

Tamindžija navodi da se CPE zalaže za platu za život, koja prema poslednjim podacima iznosi 144.000 dinara.

“Do iznosa plate za život nismo došli arbitrarno, nego vrlo preciznom metodologijom koja je razvijena u okviru Clean Clothes Campaign mreže za 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Trećina radnika i radnica u Srbiji, oko 640.000 njih, zarađuje platu koja je manja od 60.000 dinara u ovoj godini. Polovina zarađuje manje od 74.000, a platu veću od 140.000 dinara ima tek 13 odsto zaposlenih. To je slika našeg društva danas”, ističe Tamindžija.

Plata za elementarno dostojanstven život tri puta veća od minimalne zarade

Plata za život podrazumeva iznos zarade kojim je moguće pokriti osnovne troškove i elementarno dostojanstven život, a kako ukazuje naša sagovornica, ona je trenutno tri puta veća od minimalne zarade i to je realnost životnog standarda u Srbiji.

“Tek 13 odsto ljudi prima zaradu koja je veća od 140.000 dinara. Iznos plate za život nam govori koja je to najniža zarada koja bi radnicama i radnicima i njihovim porodicama omogućila elementarno pristojan život. Ona uvek mora biti dovoljna da pokrije osnovne potrebe, uključujući hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalije i telekomunikacije, obrazovanje, slobodno vreme i kulturu, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, troškove za higijenu i odmor”, zaključuje Tamindžija.

  • LJUBOMIR

    4.10.2024 #1 Author

    Pa sad da li je

    Odgovori

  • PAVLE-2005

    5.10.2024 #2 Author

    Ima jaja pa da se jede lepo

    Odgovori

  • JANA

    5.10.2024 #3 Author

    Toliko je nerealno sve, vidim da su komentari vec saljivi na ovu temu, a nista nije smesno

    Odgovori

  • NATALY

    6.10.2024 #4 Author

    Zaista je skandalozno. Ko može da živi sa tim novcem. Kako može potrošačka korpa da se formira na osnovu socijalno ugroženih grupa stanovništva. Strašno…

    Odgovori

  • Brana

    6.10.2024 #5 Author

    Daleko od smešnog

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.