Plate prosvetara ni sa svim povećanjima neće biti izjednačene sa republičkim prosekom

Vlada Srbije predložila je zaposlenima u prosveti, nakon sastanka sa predstavnicima sindikata, da plate za nastavnike i stručno osoblje ove godine budu povećane dva puta – u martu i oktobru po pet odsto. Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da će prosvetni radnici imati povećanje od 11 odsto u sklopu januarske plate, dodavši da će uz dva povećanja u martu i oktobru i povećanjem od sedam odsto u januaru 2026. nastavnicima u vremenskom periodu od 13 meseci plate biti veće za 31 odsto.

“Povećanjima od oktobra došli bismo na nivo koji je i u zahtevima prosvetara, a to je da početna plata u prosveti bude jednaka prosečnoj plati u Srbiji”, istakao je premijer Vučević.

Vladimir Adžić, član gradskog odbora Sindikata obrazovanja Čačka i predsednik sindikata OŠ Tanasko Rajić, ističe u razgovoru za Biznis.rs da povećanje plata u martu i oktobru ne obuhvata administraciju i druge zaposlene u školama, što je, prema njegovom mišljenju, nedopustivo.

Ipak, kaže da je glavni problem to što država nije ispunila svoje obaveze iz oktobra 2023. godine i što plate profesora početnika neće dostići republički prosek ni sa svim predloženim povećanjima.

“Svi zaposleni u prosveti dobijaju povećanje od 11 odsto koje ide u januaru, a 12. oktobra 2023. godine potpisali smo da će od januara 2025. profesor početnik morati da ima platu u nivou republičkog proseka. Da bi se taj prosek dostigao, na ovih 11 odsto u januaru moralo bi da se doda 8,27 odsto kako bi plata početnika bila na nivou republičkog proseka. Država je umesto toga odlučila da da pet odsto u martu i isto toliko u oktobru i to ne svima, već samo nastavnicima i stručnim saradnicima”, ističe Adžić.

Na pitanje kolika je početna plata nastavnika, a kolika najveća plata prosvetara sa dužim radnim stažom i svim dodacima, Vladimir Adžić kaže da nastavnik početnik sa punim fondom časova od 100 odsto ima 86.000 dinara.

“Najveća plata prosvetnog radnika, ako uzmemo u obzir staž od 30 godina, obrazovanje, starešinstvo i sve dodatke, je oko 100.000-110.000 dinara”, navodi naš sagovornik.

Problem je, kako napominje, to što prosečna zarada nastavnika početnika sa januarskim povećanjem od 11 odsto iznosi oko 96.000 dinara, dok će republički prosek biti oko 104.000 dinara.

“I sa svim povećanjima u martu i oktobru ove plate neće dostići republički prosek jer i on polako raste. Pet odsto od 96.000 je oko 4.800 dinara, što znači da će zarada u martu biti oko 101.000 dinara. Kada dobijemo drugo povećanje od pet odsto u oktobru to će biti oko 106.000. Kako najavljuju, republički prosek će krajem godine biti 1.000 evra (nešto više od 117.000 dinara, prim.aut.). To znači da ćemo mi i krajem godine sa povećanjem od pet plus pet imati oko 100 evra ispod republičkog proseka. Čak i ako računamo povećanje od sedam odsto, koje sleduje svima u januaru 2026, ‘izlazimo’ na 113.500 dinara”, ocenjuje Adžić i dodaje da je sve manji raspon između minimalca i plata profesora.

“Profesor je u januaru primio platu od 86.000 dinara, a tetkica 53.000. Mi se zalažemo da odnos ovih zarada bude jedan prema tri. Prošle godine minimalac je porastao za 17,8 odsto, a mi smo dobili deset odsto. Ove godine minimalne zarade porasle su za 13,7 odsto, a mi smo dobili povećanje od 11 odsto”, dodaje naš sagovornik.

Adžić ističe da su predloženim povećanjem u martu i oktobru obuhvaćeni samo profesori i stručni saradnici poput pedagoga, psihologa, bibliotekara, dok ostali zaposleni kao što su sekretar, radnici u računovodstvu, pravnoj službi i slično, neće dobiti veću zaradu, što je, kako kaže, nekorektno jer je reč o ljudima koji imaju završene fakultete.

Naš sagovornik navodi da je zahtev sindikata prvenstveno da se ispuni obećanje iz 2023. i da plate početnika budu izjednačene sa republičkim prosekom. Takođe, oni su protiv toga da se zaposleni u prosveti tokom najavljenih povećanja razdvajaju. Konačan odgovor na predlog Vlade Srbije četiri reprezentativna sindikata trebalo bi da daju sledeće nedelje.

U Srbiji i Severnoj Makedoniji najniže plate

Prema nedavno objavljenom istraživanju Demostata, najbolje zarade prosvetnih radnika u regionu u odnosu na prosečna primanja u zemlji su u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, a najlošije u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

“Preračunato u evre radi uporedivosti, republički prosek u julu 2024. godine u Srbiji je iznosio 836 evra, dok je osnovna ili početnička plata nastavnika 739 ili za skoro 100 evra niža. Od zemalja u okruženju u sličnom statusu još su samo nastavnici u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada oko 666 evra, dok su plate u osnovnom obrazovanju 545, a u srednjem 563 evra, ne računajući regres od 150 evra koji dobijaju u letnjim mesecima”, naveo je Demostat u istraživanju objavljenom u oktobru prošle godine.

Niže plate od srpskih imaju i u Federaciji BiH i Republici Srpskoj, ali se one kreću oko proseka zarada zaposlenih. U BiH je prosek za avgust bio oko 690 evra, plata nastavnika u osnovnom obrazovanju je 650, a profesora u srednjem 730 evra.

U Srpskoj je prosek zarada nešto viši – oko 730 evra, pri čemu su početne zarade nastavnika u osnovnom obrazovanju oko 690, a profesora u srednjim školama oko 700 evra.

Prosečna plata u Albaniji iznosila je 763 evra, prosek nastavnika u osnovnom obrazovanju je nešto niži, 736 evra, dok je u srednjim školama iznad proseka i iznosi 811 evra.

“I Bugarska poslednjih godina, uz rast prosečne plate koja je dostigla oko 1.000 evra, povećava i izdvajanja za prosvetu. Trenutno je osnovna zarada nastavnika oko 920 evra, ali se uveliko govori o povišicama koje bi od januara 2025. godine trebalo da iznose oko 15 odsto. Inače, bolja zarada je jedan od zvaničnih mehanizama za privlačenje nastavnog kadra koji sve izraženije nedostaje školama, pa se često angažuju i penzionisani učitelji i nastavnici”, navodi se u analizi Demostata.

Prosvetari u Crnoj Gori, posle nedavnog povećanja plata na nivou države, sa primljena 862 evra za dlaku su, preciznije za jedan evro, premašili republički prosek. U susednoj Rumuniji prosvetni radnici mogu da računaju na početnu platu od 1.295 evra, a to je za više od 270 evra iznad proseka primanja svih zaposlenih koji je u maju 2024. iznosio 1.024 evra.

U Mađarskoj prosek zarada svih zaposlenih iznosi oko 1.100 evra, ali su plate prosvetnih radnika više i kreću se, zavisno od kvalifikacija nastavnika, od 1.383 do 2.828 evra.

Hrvatski prosvetari su se u protestima pre pet godina već izborili za plate iznad republičkog proseka.

“Prosek zarada u Hrvatskoj u avgustu 2024. iznosio je 1.349 evra, dok je prosečna plata nastavnika-početnika u osnovnom obrazovanju 1.542, a u srednjoj školi 1.559 evra. Međutim, nastavnici mogu da napreduju na svojim radnim mestima kroz četiri platna nivoa, pa će oni najvredniji tokom vremena moći da računaju na 2.095 u osnovnoj, odnosno 2.107 evra u srednjoj školi”, navodi se u analizi Demostata.