Počinje izgradnja prvog LNG biogasnog postrojenja u Srbiji

Kompanija Wabio Investment Holding SR za svoje potrebe počinje izgradnju biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni CO2, kao i tečni zeleni metan (LNG).

Po Wabio tehnologiji u Srbiji je već izgrađeno jedno biogasno postrojenje u Vrbasu u šećerani Sunoko, koje se sada nalazi u procesu puštanja u rad i dokazivanju tehničkih parametara, a u Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog postrojenja za klijenta, navodi se u saopštenju kompanije.

Sa svakog hektara poljoprivrednog polja, sa kog se u proseku može sakupiti četiri tone žetvenih ostataka (slame), Wabio može da proizvede najmanje 1.200 metara kubnih (m3) zelenog metana. Proizvodnjom gasa (metana) iz biomase Srbija može obezbediti nezavisnost od uvoznog gasa.

Reč je o tehnologiji koja je praktično jedino brzo rešenje problema nedostatka električne energije iz domaćih resursa u Srbiji. Proizvodnja električne energije od žetvenih ostataka (biomase) nije samo najjeftinija u odnosu na druge tehničke mogućnosti, već je i ekološki najpodobnija, ističu iz kompanije.

Da bi se iskoristili ti potencijali, ne samo u energetskom, već i poljoprivrednom sektoru, dodaju da bi bilo neophodno da ova energetska rešenja budu deo Strategije razvoja energetike Srbije, čija izrada je u toku.

„Ukupna efikasnost Wabio tehnologije je vrlo visoka, i time je investicija u biogasna postrojenja vrlo isplativa. Period isplativosti u Wabio biogasna postrojenja iznosi oko četiri godine. Dva projekta počinjemo da realizujemo u narednom periodu, a oko preuzimanja sledećih desetak projekata pregovori su u finalnoj fazi“, izjavio je direktor nemačke kompanije WABIO Technologie GmbH Rafael Fic (Raphael Fitz).

Svako postrojenje će, kako kaže, proizvoditi oko pet miliona normalnih kubnih metara (Nm3) zelenog metana.

Visina investicije po svakom postrojenju iznosiće oko 20 miliona evra.

„U sledećih pet godina nameravamo da izgradimo dvadesetak takvih postrojenja. Već sada imamo i investitore iz sveta, koji su zainteresovani da za njih izgradimo ovakva biogasna-LNG postrojenja u Srbiji“, naglasio je Fic.

Direktor kompanije WABIO Investment Holdinga SR Duško Bošković istakao je da razvoj neke zemlje zavisi od toga na koji način koristi svoje prirodne i ljudske resurse.

„Sa oko 2,5 miliona hektara srpskih zlatnih polja može se sakupiti oko 10 miliona tona biomase svake godine, iz koje Wabio tehnologijom može da se proizvede tri milijarde Nm3 zelenog gasa (metana). Srbija sada troši oko tri milijarde m3 prirodnog gasa (metana), što znači da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno možemo proizvesti i dovoljno (zelenog) metana. Dakle, proizvodnjom gasa iz biomase možemo obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa“, naveo je Bošković.

Prema njegovim rečima, enormno poskupljenje energenata, ali i moguć prekid snabdevanja ovim energentom, pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost.

Najmodernije postrojenje ovog tipa u Ervopi

Kompanija Wabio dosad je otkupila dve SPV kompanije (Special Purpose Vehicle), jednu u Novoj Crnji i jednu u Selenči, a sada je, kako je najavljeno, počela izgradnja biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji, dok će u Selenči izgradnja početi za oko dva meseca.

„Ovo će biti verovatno najmodernije takvo postrojenje u Evropi. Naša postrojenja uključivaće odvajanje i prečišćavanje ugljen-dioksida (CO2), koji je deo proizvedenog biogasa, a koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu. Preostali zeleni metan ćemo, takođe, utečniti i izvoziti u zemlje Evropske unije. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati Elektroprivredi Srbije (EPS). Srbija pored prirodnih resursa ima i sjajne inženjere, čija znanja već koristimo, što znači da ima i ljudske resurse“, istakao je Duško Bošković.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad, koja je prisustvovala svečanosti početka izgradnje postrojenja, poručila je da je Srbiji potrebna radikalna transformacija proizvodnje i potrošnje energije, kao i da ovaj projekat doprinosi toj transformaciji i raznovrsnosti energetskog snabdevanja Srbije, što je, kako je rekla, odličan primer koje benefite nosi ekonomska saradnja Srbije i Nemačke.