Počinje primena zakona koji javna preduzeća pretvara u akcionarska društva i d.o.o.

U ponedeljak, 16. septembra, počinje primena Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je usvojen prošle jeseni uz „vetar u leđa“ Međunarodnog monetarnog fonda i posle jednog povlačenja prvobitnog predloga radi detaljnije javne rasprave. Jedan od efekata ovog zakona biće promena pravne forme javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, ali i uvođenje „centralizovanog upravljanja“ u te kompanije.

O ekonomskim aspektima promena koje ovaj zakon (ne)donosi razgovarali smo sa direktorom Instituta za razvoj i inovacije (IRI) Nenadom Jevtovićem, dok se u tekstu koji objavljujemo sutra (nedelja, 15. septembar) bavimo pitanjima izveštavanja javnosti o poslovanju i imenovanja rukovodilaca ovih preduzeća zajedno sa direktorom organizacije Transparentnost Srbija Nemanjom Nenadićem.

Gotovo pola godine pre usvajanja Zakona o upravljanju privrednim društvima u državnom vlasništvu, Vlada Srbije usvojila je dokument koji kao da je prošao ispod radara šire javnosti – a to je Akcioni plan za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Republike Srbije za ovu i sledeću godinu.

U tom dokumentu, između ostalog, predviđa se da će do kraja 2025. godine u svim takvim preduzećima biti uspostavljeno „efikasno i održivo“ upravljanje, kao i da će do poslednjeg kvartala sledeće godine broj javnih preduzeća „koja nisu korporativizovana“ biti – nula.

Za koga radi menadžment „korporativizovanih“ preduzeća?

Direktor IRI i ekonomista Nenad Jevtović naglašava da sama promena pravne forme javnih preduzeća neće uticati na suštinu njihovog poslovanja, jer vlasnik i dalje ostaje država.

„Međutim, država je apstraktan pojam, a preduzeća u državnom vlasništvu su konkretna stvar koja vrlo brzo iz apstrakcije prelazi u realnost kada ta preduzeća zbog lošeg poslovanja koštaju građane od nekoliko miliona do čak milijardu evra. Zato je potrebno objasniti da kada kažemo država u pravnom smislu to znači da je vlasnik Republika Srbija, u upravljačkom smislu menadžment bira Vlada Srbije, a u suštinskom smislu direktora i celokupan menadžment biraju političari čije su stranke formirale Vladu„, ističe Jevtović.

Imajući u vidu da menadžment biraju političari, naš sagovornik naglašava da ni to samo po sebi nije loše, nemoralno ili van svetske prakse, ali da je problem u tome što ne postoje izgrađeni mehanizmi koji bi kontrolisali da li taj menadžement radi u cilju maksimizacije profita i kvaliteta usluga za građane ili radi za korist političara ili sopstvenu korist.

„Dok ovi mehanizmi ne budu uspostavljeni ne može se očekivati bilo kakva radikalna promena nabolje u njihovom poslovanju ili povećanje efikasnosti“, zaključuje Jevtović.

Kolaps EPS-a i naučene lekcije

Svojevrsni „probni balon“ za promenu pravne forme u velikim sistemima bila je Elektroprivreda Srbije (EPS), koja je postala akcionarsko društvo iako ovaj propis još nije bio usvojen, uz spekulacije da se na taj način otvara put za privatizaciju te strateški značajne kompanije, što je više puta demantovano.

Prema porukama iz Vlade Srbije, najvažnija novina koju novi zakon donosi je upravo „centralizovano upravljanje“ koje će se, između ostalog, sprovoditi i na osnovu smernica kojima se utvrđuju godišnji ciljevi tih preduzeća, zajedno sa merama i uputstvima za njihovo ostvarivanje, a koje će utvrđivati Ministarstvo privrede, odnosno rudarstva i energetike za preduzeća iz svog delokruga.

Jevtović, međutim, vidi samo dva puta koji vode ka povećanju efikasnosti poslovanja preduzeća u državnom vlasništvu.

„Ili će se desiti delimična promena vlasničke strukture kroz prodaju manjeg dela paketa akcija ili udela u ovim preduzećima, ili mora doći do promene načina izbora direktora i menadžmenta gde bi njihov izbor zahtevao širi politički dogovor i na taj način došlo do izbora kvalitetnih menadžera koji maksimiziraju ili profit ili blagostanje građanja Srbije“, smatra Jevtović.

Oba puta su, prema njegovim rečima, komplikovana jer ne postoji idealno rešenje usled specifičnosti i raznorodnosti preduzeća u državnom vlasništvu.

„Ne mogu se na isti način rešiti pitanja upravljanja u EPS-u, Telekomu i preduzećima namenske industrije. Do tada kao jedina nada u unapređenju poslovanja ostaju faktori kolapsa u radu ovih preduzeća koji građani osećaju, kao i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Nekada je teško naći suštinske razlike između ovih faktora“, kaže Jevtović.

Podsetimo da je kolaps u EPS-u krajem 2021. godine doveo do toga da aktuelni aranžman sa MMF praktično bude baziran na dogovoru o reformi energetskog sektora i korporativizaciji EPS – iako je, prema izjavi ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović iz proleća prošle godine, pravni osnov za transformaciju EPS-a postojao još od 2014. godine.

Odgovorna porodica ne traži od drugih da brinu za budućnost njene dece

Bilo kako bilo, primena novog zakona počinje, a on propisuje i poprilično velikodušne rokove za obavljanje određenih poslova – primera radi, „društva kapitala“ su dužna da dostave Ministarstvu privrede spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.

„Posmatrajući rad preduzeća u državnom vlasništvu u prethodne tri decenije ovakvi rokovi su realni i potrebni“, ocenjuje Nenad Jevtović koji brine da bi oni mogli biti – probijeni.

„Razlog za sve ovo je što se u ovakvom njihovom funkcionisanju, gde im je apstraktni vlasnik država, a stvarni vlasnici političari koji čine vladu, nije znalo ‘ni ko pije ni ko plaća’, a tek šta koje od preduzeća poseduje od imovine. Ova dijagnoza se ne menja poslednje tri decenije i nema naznaka da će doći do promene“, pesimističan je naš sagovornik.

Međutim, sve i da naše institucije potpuno zakažu, tu je MMF koji vrlo redovno podseća na sprovođenje dogovorenog u okviru aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra. Na pitanje možemo li se pouzdati u to da će MMF i nadalje „paziti“ kako se novi zakon sprovodi, Jevtović odgovara da hoće onoliko koliko je potrebno da Srbija ostane solventna, odnosno da vraća kredite koje je uzela.

Pojednostavljeno, kako objašnjava, MMF ima jedini zadatak da obezbedi da naša zemlja, kao i svaka sa kojom sarađuje, ne upadne u problem da ne može da vrati dugove koje je uzela kod samog MMF-a ili drugih svetskih fondova.

„Očekivati od MMF-a da rešava problem naše zemlje i da se bavi našom razvojnom politikom je krajnje nekorektno i vodi satanizaciji MMF-a. Jednostavno, porodica i kuća koje pametno vode svoje finansije i brinu o budućnosti svoje dece, ne pozamljuju se kod komšija i ne traže od njih da brinu za budućnost dece. Sami sve reše u okviru porodice i u kući, i ne krive druge za svoje probleme“, ističe direktor IRI Nenad Jevtović u razgovoru za Biznis.rs.

Sutra čitajte drugi deo vikend istraživanja, u kome sa direktorom Transparentnosti Srbija Nemanjom Nenadićem razgovaramo o tome koje su koristi, ali i gde leže najveći rizici u primeni odredbi Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije.