Podneto 180 zahteva za besplatnu konverziju zemljišta u Srbiji

Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Damnjanović rekla je danas da je podneto oko 180 zahteva za besplatnu konverziju građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, po osnovu nedavno usvojenog zakona.

Ona je na Odboru Skupštine Srbije za prostorno planiranje, saobraćaj i telekomunikacije rekla da su među tim zahtevima i oni koje su dostavile kompanije Coca-Cola i Philip Morris.

„Coca-Cola je podnela zahtev za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine bez naknade jer planira investiciju od 35 miliona evra“, rekla je Damnjanović. Dodala je da fabrika duvana u Nišu kompanije Philip Morris takođe planira proširenje proizvodnje, ali da ne zna vrednost investicije, prenosi Beta.

Besplatna konvrzija građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine omogućena je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji usvojnim krajem jula ove godine.

Član Odbora i poslanik Zeleno-levog kluba u Skupštini Srbije Robert Kozma pitao je da li je tačno da je potpisan ugovor sa firmom Millennium Team za gradnju pristupnih saobaćajnica za stanicu metroa na Makišu za 30 miliona evra po kilometru, što je tri puta skuplje od gradnje najskupljeg auto-puta, ali je Damnjanović rekla da nije imala uvid u taj ugovor.

„Mogu samo da kažem, s obzirom da je postavljeno poslaničko pitanje, da ću skrenuti pažnju da se odgovor da na prvoj sledećoj sednici“, rekla je Damnjanović.

Dodala je da ne zna odgovor ni na pitanje Marine Lipovac Tanasković šta se dešava sa Intermodalnim terminalom u Batajnici, čija gradnja je završena, ali se ništa ne pominje u izveštaju. „O intermodalnom saobraćaju ne znam odgovor, moraćete da ga postavite onima koji o tome znaju“, rekla je Damnjanović.

Ona je rekla da je ideja koja se razrađuje u Mninistarstvu da se za sva zaštićena područja, nepokretna kulturna dobra i parkove prirode, raspiše međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs, kojim će se predvideti dalji razvoj ili sanacija postojećeg stanja, „imajući u vidu da su mnoga zaštićena prirodna i kulturna dobra devastirana, napadnuta i da Vlada Srbije smatra da je potrebna dodatna zaštita i sanacija“, izveštava Beta.