Poremećaji na tržištu rada pokrenuli pitanje oporezivanja AI

Redistributivna uloga poreza u kontekstu veštačke inteligencije (AI) veoma je važna, budući da AI povećava koncentraciju bogatstva i tržišnu snagu pojedinih subjekata, dok istovremeno ugrožava egzistenciju pojedinaca koji su na gubitku zbog tehnološke tranzicije, navodi se u najnovijem broju stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Autorka analize Katarina Stančić ističe da će AI pored toga dovesti do pada dohotka od rada spram dohotka od kapitala (zbog eliminisanja jednog dela radne snage), što dovodi u pitanje održivost tekućeg poreskog sistema u situaciji kad se moraju dodatno finansirati socijalni izdaci nametnuti tehnološkom tranzicijom.

“Poremećaji na tržištu rada i rast nejednakosti pokrenuli su debatu oko toga da li AI treba oporezivati ili ne. Protivnici oporezivanja ističu da poreski sistem treba da bude dizajniran tako da ne ometa efikasnost proizvodnog procesa, odnosno da porez na kapitalnu dobit treba da bude neutralan i jednak u svim sektorima ekonomske aktivnosti. Prema tome, nikakvo specijalno oporezivanje AI ne dolazi u obzir. S druge strane, ako su tranzicioni troškovi uvođenja AI visoki (to jest ako će država imati veće izdatke na socijalnu zaštitu lica koja su ugrožena uvođenjem AI), deluje logično da se deo tih troškova prenese na uzrok poremećaja, to jest da se makar privremeno uvede oporezivanje automatizacije kako bi se finansirali benefiti za nezaposlene”, navodi se u analizi.

Stančić ističe da bi uvećan porez na AI kapital obeshrabrio firme da vrše zamenu fizičkog rada kapitalom (ili bi taj proces barem bio usporen), pa bi se amplitude u kretanju nezaposlenosti i životnog standarda malo ublažile.

“Ipak, cena oporezivanja tehnologije je stagnacija zarada, budući da neće u potpunosti i u kratkom roku doći do implementacije AI, pa će izostati i rast produktivnosti i posledično – rast zarada. Pored toga, uvođenje poreza na AI podrazumevalo bi detaljnu identifikaciju tehnologije, to jest kapitala koji nosi rizik istiskivanja radne snage. Nije razjašnjeno kako bi se napravila tačna distinkcija između takvih vrsta kapitala i kako bi se one odrazile na konkretne poslove i kako bi se odredila poreska kategorija konkretnog kapitalnog dobra. Prema tome, specifično oporezivanje AI se ne preporučuje”, navodi se u istraživanju MAT-a.

Južna Koreja uvela prvu verziju “poreza na robote”

Ipak, postoje primeri oporezivanja veštačke inteligencije. Autorka analize MAT-a ukazuje da je Južna Koreja 2017. godine uvela prvu verziju „poreza na robote“ tako što su smanjene poreske olakšice za investicije u automatizaciju. Prethodne olakšice, koje su iznosile od tri do sedam odsto, smanjene su za dva procentna poena. Cilj ovog poteza bio je usporavanje zamene ljudske radne snage robotima kako bi se očuvali poreski prihodi od rada, ali i da bi se omogućilo vreme za prilagođavanje radne snage na tehnološke promene.

“Međutim, Južna Koreja je izuzetak jer je to zemlja koja ima najveću gustinu robota u industriji na svetu (1.000 robota na 10.000 zaposlenih), što je osam puta više od globalnog proseka. Digitalni kiosci i roboti preuzimaju poslove i u sektorima poput ugostiteljstva i usluga, dok se u isto vreme stvaraju prilike za nova zanimanja u AI industriji”, navodi Stančić.

S obzirom na to da je radno sposobna populacija u Južnoj Koreji u opadanju, a korejsko stanovništo stari najbržim tempom među OECD zemljama, ova mera je pokušaj uspostavljanja balansa između potrebe za rastom produktivnosti i zaštite radnih mesta i standarda stanovništva.

Iste godine kada je Koreja uvela porez na robote Evropski parlament je odbacio ideju o uvođenju poreza na robote, ali 2023. godine kroz Zakon o AI koji je stupio na snagu 1. avgusta 2024. godine, EU se sprema da uvede propise koji imaju za cilj da osiguraju etički razvoj veštačke inteligencije.

Predložene mere ne uključuju nikakvu vrstu poreza na robote, a fokus zakona je na obezbeđivanju etičkog razvoja i korišćenja veštačke inteligencije, kroz promovisanje ulaganja, inovacija i uspostavljanje okvira za upravljanje i sprovođenje postojećih zakona o osnovnim pravima i bezbednosti.

Katarina Stančić navodi da AI kao kategorija kapitala unosi razne kontroverze oko vođenja fiskalne politike, budući da je kapitalni prihod uglavnom koncentrisan na vrhu raspodele dohotka u poređenju sa prihodima od rada.

“U praksi to znači da bi tehnološke inovacije donele značajan dobitak maloj grupi subjekata sa najvećim primanjima, čime bi se povećala ekonomska nejednakost. Ako bi se – kao što se predviđa – učešće dohotka od rada smanjilo kao rezultat uvođenja AI, postoji i rizik od značajnog smanjenja poreskih prihoda, budući da se kapital u razvijenim ekonomijama i sada oporezuje manje nego rad. Da bi se to sprečilo, MMF sugeriše nekoliko mera: povećanje poreza na dobit preduzeća, oporezivanje monopolske rente koja je rezultat profita od AI, poboljšanje poreske naplate i minimiziranje evazije i omogućavanje olakšica kod oporezivanja rada”, zaključuje autorka analize MAT-a.