Porez na imovinu se plaća čak i kada vlasnik nema pristup svom zemljištu

Sredinom novembra na naplatu dolazi poslednja, četvrta rata poreza na imovinu za tekuću godinu. Nedoumice oko toga šta se po zakonu smatra za nepoketnost uvek su aktuelne. U suštini, porez na imovinu ne plaća se samo na ono što se vidi i koristi, već i na sve što je trajno povezano sa zemljištem i čini njegov funkcionalni deo.

Pod nepokretnostima se podrazumeva zemljište – građevinsko, poljoprivredno, šumsko ili druge vrste, zatim zgrade i objekti – bilo stambeni, poslovni ili pomoćni, uključujući stanove, garaže, podrume i podzemne strukture.

Takođe , pod nepokretnosti spadaju i delovi objekata, bez obzira na to da li su legalizovani, u postupku ozakonjenja ili čak potpuno bez dozvole.

Prema rečima advokata iz kancelarije Stojković Advokati, zakon ne pravi razliku između legalnog i „divljeg“ objekta – poreska obaveza postoji čim je nešto fizički spojeno sa zemljištem i funkcionalno se koristi. Drugim rečima, ako nešto postoji u realnosti, ono se računa.

Još jedno često pitanje odnosi se na montažne i privremene objekte. Da li su i oni nepokretnosti? Odgovor zavisi od jednog jednostavnog kriterijuma – mogućnosti pomeranja bez oštećenja.

“Ako se objekat može premestiti s jednog mesta na drugo bez oštećenja ili demontaže, onda je pokretan i ne podleže porezu. Na primer, montažno-demontažni bazeni, svlačionice, mobilne kabine ili plažni mobilijar – sve to spada u pokretne stvari”, objašnjavaju advokati.

Nasuprot tome, ugrađeni bazeni i montažne kuće koje su trajno spojene sa zemljištem i ne mogu se izmestiti bez oštećenja smatraju se nepokretnostima.

Kako u praksi prepoznati nepokretnost?

U svakodnevnim situacijama granica nije uvek jasna. Najjednostavnije rečeno: ako se nešto ne može pomeriti bez oštećenja svoje suštine, to je nepokretnost. Tu, naravno, spadaju sve vrste zemljišta, zgrade, garaže, nadstrešnice, benzinske stanice, pa i objekti ispod zemlje – poput skloništa ili vodnih postrojenja.

“Zanimljivo je i to da se porez plaća i kada vlasnik nema direktan pristup svom zemljištu – recimo, ako nema izgrađen prilazni put. Dovoljno je da poseduje pravo svojine, državine ili korišćenja, i obaveza postoji”, ističu pravnici iz kancelarije Stojković Advokati.

Šta nije predmet poreza?

S druge strane, mnoge stvari koje na prvi pogled deluju kao objekti to zapravo nisu. Kamp-prikolice, kiosci, tezge i šatori su tipični primeri. Iako se fizički nalaze na zemljištu, oni nisu trajno spojeni s njim i mogu se lako premestiti. Zato se ne smatraju nepokretnostima i ne ulaze u poresku osnovicu.

Ministarstvo finansija naglašava da materijal nije presudan, nebitno je da li je objekat od drveta, cigle ili metala. Ono što odlučuje jeste da li se može pomeriti bez oštećenja.

“U praksi, zgrade svih vrsta uvek su nepokretnosti, bilo da su stambene, poslovne ili industrijske. Isto važi za podzemne objekte, bunare, puteve i energetske sisteme. Sve što trajno funkcioniše sa zemljištem, ulazi u oporezivanje. Pokretne stvari, poput kontejnera na točkovima, cisterni ili portirnica, koje se mogu premeštati bez oštećenja, ne podležu porezu. Ali ako su te iste cisterne ukopane u zemlju i povezane sa instalacijom, postaju nepokretnosti”, kažu advokati.

Garaže i parking sistemi

Najviše nedoumica javlja se upravo kod garaža i parking mesta.

Prema mišljenju Ministarstva finansija, svako jasno obeleženo garažno mesto u okviru objekta smatra se nepokretnošću i oporezuje se ako postoji pravo svojine, državine ili korišćenja.

“Još zanimljiviji slučajevi su platformski i vertikalni parking sistemi – popularne ‘klackalice’ ili ‘puzzle’ platforme. Iako deluju kao tehnička oprema i oni su nepokretnosti ako su trajno ugrađeni i ne mogu se ukloniti bez oštećenja. Ako svaka platforma ima posebnog vlasnika, porez se plaća po kvadraturi svake površine, dok zajednički prostori i liftovi ne ulaze u osnovicu. Međutim, ako je garaža u vlasništvu jednog lica, tada i pristupni putevi postaju deo korisne površine i ulaze u obračun”, isitču pravnici.

Zakon pravi razliku između samostalnih objekata i onih koji su pomoćni elementi zemljišta. Tako, na primer, staze, kolni prilazi, vrtne nadstrešnice do 10 kvadrata, male fontane, ograde i potporni zidovi ne predstavljaju posebne nepokretnosti. Oni su sastavni deo uređenja dvorišta i ne podležu dodatnom porezu.