Poruka malinara novom ministru: Okupite stručan tim da izlečimo srpsku poljoprivredu

Prvo što novi ministar poljoprivrede treba da uradi je da se okruži stručnim i sposobnim ljudima koji bi izradili dugoročnu i sprovodivu Strategiju razvoja domaće poljoprivrede, u kojoj bi voćarstvo imalo tretman kakav zaslužuje grana koja je godinama u vrhu domaćeg izvoza, a malina bila proglašena strateškim proizvodom, kaže za Biznis.rs predsednik nacionalnog udruženja za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija“ i direktor Zadruge „Agro-eko voće“ Božo Joković.

On kaže, u ime oko 150 malinara i vlasnika malih hladnjača okupljenih u udruženje, da drugi korak budućeg ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića treba da bude obezbeđivanje investicija.

„Kao što smo već javno predlagali ministarstvu poljoprivrede, smatramo da treba osnovati razvojni investicioni fond ili razvojnu banku koja bi obezbeđivala povoljne i dugoročne kredite poljoprivrednicima, uz podršku Garantnog fonda„, ističe naš sagovornik.

Malinu, ipak, stavlja na prvo mesto i podseća da je udruženje „Naše voće Srbija“ zajedno sa Zadružnim savezom Srbije, Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) izradilo Platformu za uređenje sektora malinarstva u Srbiji.

„Od sezone 2022. godine trpimo posledice poremećaja na tržištu maline, što se ponovilo u 2023. godini, a preti da obeleži i aktuelnu sezonu. Mora da se napravi hitan rez u malinarstvu, što podrazumeva i osnivanje Uprave za malinu, nove mere finansijske podrške i subvencije, strogu kontrolu sadnog materijala, intenzivnije širenje proizvodnje maline za konzum i podršku za preradu maline u finalne proizvode veće vrednosti„, poručio je Joković.

Procena situacije u malinarstvu kojom barata udruženje „Naše voće Srbija“ veoma je sumorna.

„Prema zvaničnim podacima, 2022. godine prinos je bio 65.000 do 70.000 tona, a prošle godine 55-60.000 tona, što znači da prosečan prinos iznosi 40 do 50 kilograma po aru ili četiri do pet tona po hektaru, što je poražavajuće„, stoji u Platformi koju su krajem prošle godine uputili Vladi i predsedniku Srbije.

Joković skreće pažnju da nagomilani problemi opterećuju proizvodnju maline i ove godine, uključujući i to što još nije isplaćen u celosti rod iz prethodne dve godine, da se male hladnjače gase, a proizvodnja smanjuje zbog tržišnih, ali i klimatskih izazova.

Zato podseća da je na stolu čitav niz predloga i sugestija za ozdravljenje malinarstva u Srbiji.

„Treba napraviti reprogram postojećih kredita kod poslovnih banaka uz grejs period od dve godine, dodatno prilagoditi sistem subvencija u voćarstvu potrebama malinara, uz uvođenje direktne mere finansijske podrške po kilogramu proizvedene maline, a dok traje poremećaj na tržištu“, poručio je Božo Joković.

Naš sagovornik se nada da će uspostaviti bolju saradnju sa novim ministrom Martinovićem i njegovim kabinetom.

„Svi željno očekujemo promene koje će dovesti agrar na mesto koje mu pripada“, zaključio je Joković.