Poskupljuju stanovi za bezbednjake

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog da se izmeni zakon koji se tiče izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, jer je zbog inflacije i poremećaja na tržištu neophodna, između ostalog, „korekcija kuporodajne cene tih stanova“. U njemu više neće pisati da cena kvadrata za bezbednjake ne sme premašiti 500 evra, objavila je Nova ekonomija.

Umesto odredbe da „kupoprodajnu cenu stana na svakoj pojedinačnoj lokaciji određuje Komisija koju obrazuje Vlada Srbije, a koja ne može biti određena u iznosu višem od 500 evra po metru kvadratnom stana“, predlaže se da u tom zakonu piše da „kupoprodajnu cenu stana na svakoj pojedinačnoj lokaciji određuje Komisija koju obrazuje vlada, na osnovu uslova koje propisuje“.

U obrazloženju se ukazuje da je došlo do poremećaja na tržištu, značajno povećanje cena finansiranja i najavljeni inflatorni pritisak, kao i na to da je odobreno povećanje vrednosti izvedenih radova.

„U tom smislu neophodno je izvršiti sveobuhvatnu korekciju ukupnih troškova koji se odnose na realizaciju projekta, a samim tim i korekciju kuporodajne cena stanova, a koja bi u svakom slučaju bila niža od cene koja vlada na tržištu“, piše u obrazloženju, a prenosi Nova ekonomija.

Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti usvojen je u maju 2018. godine. Tada je počela i realizacija projekta.

Svi ugovori za izvođenje radova bili su tipa „ključ u ruke“ i otpočeli su sa realizacijim februara 2019. godine a ugovorena je izgradnja 5.953 stambene jedinice, od kojih je izgrađeno 5.267 stanova, pa je u izgradnji još 686 stambenih jedinica.

„Tokom realizacije projekta nastale su okolnosti koje su mogle negativno uticati na realizaciju celokupnog projekta, pa su zbog toga vršene izmene zakona“, piše u obrazloženju.

Glavne izmene su se odnosile na „mogućnost izmene tipa ugovora za izvođenje radova“ – čime su smanjeni rizici izvođača prilikom kalkulisanja ukupne ponuđene cene radova, i stvoren zakonski okvir za povećanje ukupno ugovorene cene izvođenja radova u odnosu na realne okolnosti i uslove izgradnje objekta u ugovorenom roku za izvršenje posla.

Time je redefinisana cena građenja tog tipa objekta na bazi tržišnih kretanja u trenutku donošenja izmena Zakona, piše u obrazloženju.

Dalje se navodi da su, radi ublažavanja negativnih uticaja cene nabavke materijala i opreme i izvođenja radova, sa izvršiocima iz Prve B faze projekta u novembru 2021. godine potpisani aneksi ugovora, kojima je definisano povećanje ukupno ugovorene cene radova za devet odsto za realizaciju od 1. januara 2021. godine do ugovorenog roka za izvođenje.

Inflatorna kretanja se od početka građenja objekata (2019. godine) do marta 2023. godine mogu podeliti na dva perioda, ocenjuje se u dokumentu.

Prvi je period od feburara 2019. godine do decembra 2020. godine i on je obeležen blagim rastom inflacije i umerenim povećanjem cena rada.

Drugi period je od januara 2021. godine do danas, kada su zabeleženi veliki inflatorni pitisak, dinamični nominalni rast zarada, povećani troškovi finansiranja, otežani uslovi nabavke potrebnih materijala i opreme, povećani rizici celokupnog poslovanja.

Posmatrajući kategorije koje utiču na formiranje cene građenja, zaključak je da je kumulativno povećanje cena izgradnje za posmatrani period 40,8 odsto.

Na ovu cenu, kako je objavila Nova ekonomija, utiče poskupljenje elemenata i materijala za ugrađivanje od 55 odsto, prosečne bruto zarade u građevinarstvu od 40 odsto, kao i poskupljenje goriva i maziva od pet odsto.