Niske kamate na štednju ohrabruju investicije u kuće i stanove

Iako je u prvom kvartalu ove godine zabeležen značajan pad udela kreditnih kupaca na tržištu nekretnina, predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnine Nenad Đorđević za Biznis.rs objašnjava da je tražnja koju generišu takvi kupci daleko manja od one koju „diktiraju“ gotovinski kupci, kao i oni koji svoju štednju ili doznake iz inostranstva ulažu u kupovinu kuća i stanova.

Đorđević očekuje da će se u drugom tromesečju tržište nekretnina stabilizovati, da cene neće značajnije rasti niti padati, da će se prometi zadržati na nivou iz prvog kvartala, kao i da će na duži, srednjoročni period tržište ostati stabilno zbog toga što građani nemaju mnogo izbora za nerizičan plasman svog kapitala – osim da ulažu u kuće i stanove.

Konstantan rast kamatnih stopa na kredite, prouzrokovan rastom euribora koji je počeo sredinom prošle godine, preslikao se i na domaće tržište nekretnina, gde je u prvom kvartalu zabeležen pad udela kreditnih kupaca od pet procentnih poena u odnosu na prvi kvartal 2022. godine, i to kada je reč o o svim vrstama nepokretnosti, i čak 10 procentnih poena kada je reč o njihovom udelu pri kupovini stanova.

Naš sagovornik, međutim, ističe da treba imati na umu da je prvi kvartal u delatnosti prodaje nekretnina i inače najslabiji zbog izražene sezonske prirode posla, kao i da se udeo kreditnih kupaca kod svih nepokretnosti i u „najbolja vremena“ kretao oko 15 odsto, dok je 2022. godina završena sa učešćem kreditnih kupaca od 11 odsto kod svih nepokretnosti.

„U prvom kvartalu 2023. godine zabeležen je dodatni pad njihovog učešća, međutim, taj efekat nije od presudnog značaja za kretanja na tržištu nekretnina u Srbiji. Na našem tržištu najvažnije je kakva kretanja očekuju kupci koji kupovinu nekretnina finansiraju gotovinom, a oni čine oko 90 odsto tražnje. Radi se o kupcima koji su najčešće prethodno prodali nekretninu i žele ponovo da plasiraju svoja sredstva, s obzirom na slabe opcije za drugu vrstu ulaganja, poput akcija ili hartija od vrednosti„, objašnjava Đorđević.

Kada je reč o prvom kvartalu ove godine, zabeležen je pad broja prodaja za 9,5 odsto u odnosu na prvi kvartal 2022. godine, ali i rast ukupne sume plasirane na tom tržištu za 2,6 odsto, pa je tokom prva tri meseca na tom tržištu plasirana 1,64 milijarda evra.

„Ono što se događalo u prvom kvartalu može se pripisati ‘psihološkim’ razlozima. Nervoza posle godinu dana rata u Ukrajini i neizvesnost oko dešavanja na Kosovu i Metohiji naveli su naše ljude da budu oprezniji prilikom kupovine“, ocenio je Đorđević za Biznis.rs.

Ukazujući na sezonski karakter tržišta nekretnina, on ističe da će pravu sliku i relevantne statističke pokazatelje doneti drugi kvartal.

„Tada ćemo videti kakve su posledice na tržištu svih akumuliranih faktora – rata u Ukrajini, dešavanja na KiM, kao i rasta kamata na stambene kredite. Pri tome, prva dva faktora daleko su značajnija od trećeg“, naglašava predsednik UO Klastera nekretnine.

Njegova procena je da sledi stabilizacija tržišta nekretnina jer građani nemaju mnogo izbora za nerizičan plasman svoga kapitala – osim da ulažu u kuće, stanove i zemljište. Takva očekivanja temelji i na iskustvu iz perioda velike svetske ekonomske krize, kada je zabeležena i najveća kriza na domaćem tržištu nekretnina, ali insistira da dve krize nisu bile povezane.

„Razlog za krizu na domaćem tržištu nekretnina, koja je trajala od 2009. do 2012. godine, bio je taj što su kamate na oročenu štednju bile izuzetno visoke – od pet do sedam odsto na godišnjem nivou, i daleko su prevazilazile zaradu od davanja nekretnina u zakup. To je značilo da ste, ako ste prodali stan za 100.000 evra i uložili sredstva u banku, na tu sumu dobijali 6.000 do 7.000 evra kamate, dok bi u idealnim uslovima na kiriji zaradili 3.000 do 4.000 evra godišnje“, objašnjava Nenad Đorđević.

Ono što je preokrenulo situaciju na domaćem tržištu nekretnina je pad kamata na štednju. Danas su, kako ističe, ove kamate niske dok su zakupnine porasle.

„Za građane koji ulažu na tržištu nekretnina to je bila dodatna motivacija da tokom 2022. kupe nekretninu kako bi je izdavali, jer je prosečna zakupnina znatno porasla“, ističe Đorđević.

Dodaje da su zakupnine ostale visoke i pored stabilizacije na tržištu izdavanja, i da su danas značajno atraktivnije od kamata na štednju, uz visoku sigurnost uloženog novca.

„Ako se tržište zakupnina zadrži na prošlogodišnjem nivou, period povraćaja uloženih sredstava se značajno smanjuje u odnosu na ono što smo imali pre dve, tri ili pet godina“, zaključio je Đorđević u razgovoru za Biznis.rs.