Poslodavci više ne biraju zaposlene, već obrnuto

Za razliku od vremena u kojem je za zasnivanje radnog odnosa bio potreban svega jedan kriterijum – a to je cifra koju poslodavac uplaćuje na kraju meseca, današnje priike na tržištu rada sugerišu da je mladim ljudima koji tek traže posao ili onima koji su na početku karijere – daleko više stalo do nekih drugih stvari.

Šta je ono što razlikuje mlade ljude od starijih generacija? Šta je njihova motivacija za bavljenje određenim poslom i traže li kandidati poslodavca ili poslodavac njih?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže managing partner HR Fabrike Nikola Milosavljević, jedna od najbitnijih stvari kod mladih ljudi koji tek dolaze na tržište rada, za razliku od ljudi na srednjem nivou menadženta kojima plata predstavlja prvenstvo, jeste da pronađu svrhu onoga što će raditi. Naš sagovornik kaže da je upravo zbog ovog raskoraka u međugeneracijskim preferencijama došlo do problema na tržištu jer „staro prkosi novom“ – kompanije su vodili ljudi koji nikako nisu prihvatali da dolaze nove generacije koje hoće nešto različito u odnosu na njih, a neminovno će morati da menju kurs.

„Njima je uvek bio cilj da dođu na menadžersku poziciju što brže, da dobiju bonus i da im plata bude povećana što pre“, podsćeća Milosavljević.

Za razliku od toga, generacijama koje tek ulaze na tržište rada je bitno šta će konkretno raditi, za koju kompaniju, šta ta kompanija radi, kako izgleda, kakvi su odnosi i za koje klijente rade.

Upravo zato je došlo do situacije, priča naš sagovornik, koja je ranije bila nezamisliva, a to je da danas postaje pravilo da mladi ljudi neće prihvatiti posao u, na primer, marketinškoj kompaniji koja reklamira proizvod čije konzumiranje ne podržavaju, budući da to nije u skladu sa njihovim vrednostima.

„Dakle, ovaj raskorak označava i prelaz od toga da se nekada radilo i ono što se ne voli, jer je zarada bila primarni cilj, dok je sada bitno i da se voli posao koji se radi“, naglašava on.

Pored toga, još jedan od kriterijuma prilikom odlučivanja o zaposlenju, ali i „zadatak kompanijama“ jeste želja za razvojem. U tom kontekstu, kandidati prilikom zaposlenja žele da dobiju jasan plan razvoja tokom rada u određenoj kompaniji koji će im odgovoriti na pitanja šta će učiti, odakle će učiti, ko će im biti mentor i u kakvim porgramima će raditi.

Ovo toliko uzima maha da Milosavljević navodi primer da je vrlo česta pojava da se odbije posao samo iz razloga što firma koristi neki program koji se kandidatu ne dopada.

„Poenta je da su se promenile potrebe, kao i da ima alternativa, jer tržište ubrzano menja, te kandidati imaju veliku mogućnost izbora“, kaže on.

Poslodavci moraju da se prilagode novonastalim okolnostima

Prema rečima našeg sagovornika, srpski poslodavci, nažalost, nisu svesni da se tržište globalno otvorilo i to na više načina. Tu je, najpre, remote work koji je postao praksa nakon izbijanja pandemije korona virusa, te mlada osoba može da radi i za bilo koje drugo tržište, a uz to postoji i klizno radno vreme ili skraćena radna nedelja.

„Konkurentnost se ne odnosi samo na kompanije u okviru jedne zemlje, već je nama sada konkurent svaka druga država, jer možeš da radiš na projektu za globalno tržište iz sopstvene kuće“, naglašava on.

Da li su, ako se posmatra Srbija zahtevi kandidata realni ili su oni malo „razmaženi“? Milosavljević smatra da nisu, već da samo očekuju očekuju drugačiji pristup i način rada koji svaka kompanija mora da ponudi, zbog čega kompanije moraju da im se prilagode. A glavna među tim promenama je da ljudi više ne apliciraju za posao, već očekuju da budu pozvani.

„To nije razmaženost nego tržište. Vi ste za jednu poziciju pre 10 godina imali 3.000 prijava, pa ste pre pet godina imali 500, a sada ih nemate. Takođe, iskustvo pokazuje da sada ako i postavite oglas, za mesec dana stigne nula prijava“, kaže naš sagovornik.

Sve to sugeriše da kandidati očekuju drugačiji pristup, ali da se dešava i jedna bitna formalna promena. Za razliku od vremena kada je formalno obrazovanje bilo gotovo jedini kriterijum na osnovu kojeg je kompanija birala kandidata, danas ona nije na toj lestvici važnosti. Ipak, Milosavljević kaže da postoje zanimanja za koja će ona i dalje biti nužan uslov, poput medicine.

„Prilikom zapošljavanja na globalnom tržištu – zaposleni će dobijati posao na osnovu vrednosti, a kompanije će razvijati njihova znanja. Gledaće se da se kandidat u radno mesto uklopi vrednosno i kompetencijski. To je budućnost i u Srbiji“, kaže on.

Ukoliko neka kompanija želi da bude inovativna, Milosavljević smatra da će morati da se prilagodi svim ovim novim pravilima koje diktira tržište rada, a jednačina u kojoj zadovoljan radnik stvara produktivnost ostaće na snazi.

Pored svrhe, prema istraživanju HR Fabrike, kandidatima je važno da prilikom traženja posla dobiju razvojni plan, zatim vrednosna uklopljenost, fleksibilnost rada, a plata dolazi tek na kraju ovog spiska.

„Dakle, tržište rada diktiraju kandidati, postavljajući uslove i birajući poslodavce. Više poslodavac ne bira zaposlene, nego zaposleni poslodavce“, zaključuje naš sagovornik.