Borba za zaposlene ne vodi se samo u Srbiji, već i na nivou Evrope

Nemanja Šormaz je direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), gde se aktivno angažuje sa donosiocima odluka i drugim ključnim akterima u projektima ekonomskog razvoja. Razvija i koordinira projekte sa ciljem da omogući održiv, pametan i inkluzivan ekonomski rast, sa fokusom na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća (MSP), a CEVES je, uz pomoć projekta Velika mala privreda, razvio besplatni interaktivni portal MSP Kompas koji tom sektoru omogućava detaljan uvid u faktore koji utiču na konkurentnost.

Vodeći je autor dve inovativne studije „Realne performanse Srbije“ i „Podrška i podsticanje rasta konkurentnih industrija – Indeks razvojnih potencijala“, a vodio je i dubinske analize 1.000 preduzeća srpske privrede, putem anketa i intervjua, sa ciljem razumevanja kritičnih faktora uspešnosti performansi i konkurentnosti, kao i postojećih ograničenja koja blokiraju potencijale preduzeća u privredi Srbije.

Tokom karijere stekao je značajno iskustvo i znanje kao specijalni savetnik potpredsednika Vlade Srbije i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a kao konsultanta su ga, između ostalih, angažovali UNDP, Fiskalni savet, Svetka banka, kao i USAID i GIZ.

Nemanju Šormaza smo pitali kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Povratak u „normalu“. U slučaju Srbije, to je stopa rasta od oko 3,5 odsto godišnje. To je i već podrazumevana projekcija koju MMF i Svetska banka dodeljuju Srbiji kada je ekonomska situacija stabilna i dovoljno da se vlastodršci pohvale da rastemo brže od mnogih EU zemalja, ali u suštini nedovoljno da krenemo da sustižemo te mnoge – uglavnom dosta razvijenije zemlje.

Pomalo zabrinjava naš model rasta, koji se sve više oslanja na domaću potrošnju i državne investicije. Te kategorije delom nadomešćuju sporiji rast izvoza usled pada tražnje u EU, posebno Nemačkoj – koja je naš ključni trgovinski partner. Ipak, ubrzavanje našeg rasta će u budućnosti dosta zavisiti od kretanja automobilske i drugih industrija u EU i Nemačkoj, koje se trenutno suočavaju sa brojnim izazovima.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U teoriji, najbolji trenutak za kupovinu stana je kada su kamate u padu i niske, a veliki talas gradnje pri kraju. Nešto tako se uskoro i očekuje. Inflacija je umirena i kod nas i u Evropi, te sledi ciklus smanjivanja kamatnih stopa. Dovršava se i talas gradnje koji je „poguran“ rastom cena u 2022. i 2023. To bi moglo da utiče na makar blago opadanje cena, koje stagniraju već neko vreme. Sa druge strane, u urbanim sredinama naročito, realne zarade rastu – što može da pogura tražnju, a samim tim i cene naviše. Ne pomaže ni to što su stanovi često predmet „ulaganja“ u našoj zemlji.

U praksi, najbolji trenutak za kupovinu stana je kada vam je preko potreban i kada pronađete šta vam odgovara. Niko ne zna šta će se tačno dešavati u budućnosti i priliku treba iskoristiti kada se ukaže. Ukoliko je kamata značajniji deo nečijih prihoda, fiksna kamata je svakako prihvatljivija. Osim cene kvadrata i kamate, podjednako – ako ne i više bitno – jeste koliko ćete zarađivati u budućnosti. Na svakome je da proceni sve te parametre i izvaga odluku, ali savet je da se nikad ne čeka idealan trenutak, jer takav uglavnom ne dođe.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Lično preferiram ulaganje u akcije. Ukoliko verujete u ekonomsku nadmoć i prosperitet SAD, svakako je S&P500 dobar izbor. Za one koji nisu toliko ubeđeni, i zlato je podjednako dobra alternativa. I S&P i zlato su u značajnom porastu, a kontinuitet rasta je tu već godinama. Državne obveznice su pristojan izbor, manje rizičan, ali naravno i manje profitabilan. Što se nekretnina tiče, to je tradicionalno investiciono odredište za većinu ljudi u Srbiji, što je i razumljivo s obzirom na nedavnu istoriju i okolnosti. Ipak, stanovi su dosta bolji čuvari vrednosti nego investicije.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Za preduzeća, to je najvažnija tema. Kada ih pitate šta je ključno ograničenje za dalji rast, šta vam je najveća bojazan ili prepreka – to je da teško pronalaze nove i zadržavaju postojeće kadrove. Stoga, nije iznenađenje da su realne zarade zaposlenih u privatnom sektoru rasle i tokom ekonomski neizvesne 2023. godine, u kojoj su prihodi firmi stagnirali, a troškovi proizvodnje rasli.

Vodi se borba za zaposlene koja nije više lokalna, već i regionalna, na nivou Evrope. Očekujem da sama EU nastavi da liberalizuje procedure i privlači radnike sa Zapadnog Balkana, dok će se to u Srbiji delimično amortizovati uvozom strane radne snage. Promena poslovnih modela – kroz digitalizaciju i automatizaciju procesa, autsorsovanje (outsource), pa i napuštanje pojedinih biznisa koji su toliko zavisni od radne snage koju je sve teže pronaći i zadržati, biće neophodnost. Zarade će svakako nastaviti da rastu.

Moj kolega Pavle Medić izneo je i jedan predlog koji treba ozbiljno razmotriti u okviru dijaloga Zapadnog Balkana i EU, a to je da zemlje Zapadnog Balkana treba da dobijaju određenu kompenzaciju za radnike koji se otisnu u EU, a školovani su ovde. U suprotnom, održivost i obrazovnog i penzijskog sistema biće sve neizvesnija.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Verujem da smo tek zagrebali površinu. Lično, to je alat koji mi je umnogome promenio način rada, pa u nekim trenucima i života. Dobijate ličnog i stalno dostupnog asistenta ili eksperta za sva moguća pitanja – prevodioca, lektora, grafičkog dizajnera, pa i pravnika i analitičara – uz ipak malo više opreza, jer AI i dalje zna solidno da pogreši.

Mislim da nakon inicijalnog „hajpa“ i oduševljenja na svaku novinu, sledi kratka faza ravnodušnosti – jer smo sad već zatrpani raznim AI modulima koji sve manje uzbuđuju i donose vrednost, a ljudi postaju naviknutiji. Ipak, jasno je da se radi o ozbiljnoj revoluciji, koja ljude opskrbljuje mogućnostima i veštinama, a gura sve da se na svojim poslovima pomere makar korak unapred – jer ako to ne urade, AI će ih „pojesti“.