Pozitivne reakcije privrednika na Sivu knjigu, neke preporuke ipak u pogrešnom trenutku

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je 14. Sivu knjigu sa 100 preporuka vladi i državnim institucijama za smanjenje birokratije i poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji, od kojih je 21 nova i 79 starih koje su ažurirane i unapređene.

Među preporukama za koje su privrednici najviše zainteresovani su smanjenje opterećenja na minimalne zarade, obuhvat fiskalizacije, oslobađanje od poreza i doprinosa za početnike u poslovanju.

U Sivoj knjizi NALED preporučuje Ministarstvu finansija da proširi obuhvat fiskalizacije na advokate, taksiste, veterinare i druge sektore koji često ostaju van fiskalizacije, da značajnije smanji opterećenje na najniže zarade, kao i da ukine obavezu dokazivanja troškova prevoza.

Iz udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“ (ZPPS) već neko vreme apeluju na vlast da se ukinu porezi na minimalce jer, kako kažu, to guši domaće privrednike. Iz tog razloga inicijativu NALED-a potpuno podržavaju.

„Apsolutno se slažemo da je potrebno smanjiti opterećenja na minimalne i male zarade i za toliko podići neto iznose kako bi zaposleni mogli da dostignu nivo potrošačke korpe. To nije nov zahtev i dolazi sa više strana, ali vidimo da se godinama u praksi ništa ne dešava po tom pitanju, tako da su i dalje oni koji najviše rade i najmanje zarađuju najopterećeniji nametima. Očigledno je nebitno odakle taj zahtev dolazi jer ga ministarstvo finansija i vlada ne sprovode”, kaže za Biznis.rs Milena Amon ispred udruženja ZPPS.

Međutim, što se tiče povećanja obuhvata fiskalizacije na taksiste, advokate, veterinare, kao i druge sektore koji često ostaju van fiskalizacije, privrednici smatraju da je predlog dobar, ali da ne dolazi u pravom trenutku.

“Podržavajući nedovoljno definisane zakone koji se donose u pogrešnom momentu, kao što je zakon o fiskalizaciji, NALED nehotice doprinosi pogoršanju uslova poslovanja i rastu crnog tržišta. U vezi sa Zakonom o fiskalizaciji traženo je da se isti odloži do okončanja krize i unapredi, jer smatramo da će u ovom formatu doprineti rastu crnog tržišta, za šta već imamo primere u praksi”, ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da proširenje obuhvata fiskalizacije ima smisla razmatrati tek onda kad se reše suštinski problemi koji uključuju reformu poreskog sistema na pravedan i sveobuhvatan, sa usklađenim modelima poslovanja, izmenom kaznene regulative na gradacionu i usklađenu sa ekonomskom moći privrednih subjekata, adekvatnim rešenjima za suzbijanje crnog tržišta od strane neregistrovanih subjekata.

“U ovom momentu bi to samo bio nepotreban namet onima koji poreze već plaćaju paušalno, pa im ne utiče na visinu poreske obaveze”, kaže Amon.

Nedavno je na konferenciji za novinare udruženje ZPPS iznelo problem na koji se žali veliki broj privrednika, naročito uvoznika, a to su naknade za tokove otpada i ekološke takse, koje su nenamenskog karaktera.

NALED je u predstavljanju Sive knjige izneo predlog za Ministarstvo životne sredine da uspostavi funkcionalan zeleni fond, da uvede institut produžene odgovornosti privrede u upravljanju posebnim tokovima otpada, da uspostavi telo nadležno za pitanja upravljanja hemikalijama, da reformiše naknade za zaštitu životne sredine uz uvažavanje principa „zagađivač plaća“.

“Po pitanju ekoloških naknada smatramo da one treba da budu definisane po jasnim kriterijumima i da imaju namenski karakter. Zbog toga smo još pre više od godinu dana podneli inicijativu Ustavnom sudu da se ukine uredba u vezi takozvane „eko takse“, da se redefiniše i da joj se da namenski karakter. Međutim, odluke suda nema. U vezi naknade za tokove otpada uputili smo zahtev Agenciji za zaštitu životne sredine i Ministarstvu za ekologiju da se prekine sa lošom praksom opterećivanja uvoznika nepotrebim izveštavanjem jer podatke već poseduju, da povuku sve prekršajne prijave podnete po ovom osnovu. S obzirom na to da nam nisu odgovorili udruženje je angažovalo advokatske kancelarije i ukoliko nastave da ignorišu ovaj problem pokrenućemo postupke protiv odgovornih u Agenciji i Ministarstvu ekologije za štetu koju uzrokuju privrednicima”, zaključuje predstavnica udruženja ZPPS Milena Amon.