Ko u Srbiji pomaže preduzećima da izbegnu bankrot?

Kriza izazvana pandemijom korona virusa donela je probleme sa likvidnošću mnogim preduzećima. Prema pisanjima nemačkih medija, kancelarije za savetovanje dužnika u ovoj zemlji su u poslednje vreme pune onih koji pokušavaju da izbegnu bankrot.

Najčešće na savetovanje dolaze radnici koji su ostali bez posla ili rade nedovoljan broj sati. Najveći broj dužnika pred bankrotom dolazi iz krizom najpogođenijih delatnosti, kao što su ugostiteljstvo i turizam.

Kada je reč o Srbiji, prema rečima finansijskog konsultanta za poslovanje preduzeća Biljane Lazarević, naše firme, kao i sami građani, javljaju se za pomoć tek kad je problem izmakao kontroli.

“Nažalost, vlasnici preduzeća se obraćaju za podršku tek kada uđu u zonu nelikvidnosti i neprofitabilnosti – bankama za finansijsku podršku, a konsultantima za savete. Tada je problem već eskalirao i pitanje je da li se može i koliko uspešno rešiti”, ističe Lazarević.

Preduzetnici paušalci u Srbiji nemaju obavezu vođenja knjigovodstvenih evidencija, pa je u takvoj situaciji teško identifikovati bankrot kao jasno stanje finansija. Kod takvih preduzeća finansijski problemi se manifestuju kao teškoće u poslovanju, nemogućnosti održavanja daljeg kontinuiteta rada i izmirenja dospelih obaveza.

“U širem smislu, preduzetništvo bi se moglo odnositi i na sektor malih i srednjih preduzeća, gde je evidentno moguće dijagnostifikovati i proglasiti bankrot na osnovu finansijskih rezultata, što je vidljivo kroz izvode i potvrde koje izdaje Agencija za privredne registre. U prethodnom periodu se neretko dešavalo da preduzeća namerno proglašavaju bankrot u cilju izbegavanja izmirenja obaveza prema poveriocima, zloupotrebljavajući Pravilnik o načinu reorganizacije po unapred pripremljenom planu reorganizacije i sadržini UPPR-a objavljenom u Službenom glasniku RS 57/2018”, naglašava Biljana Lazarević.

Naša sagovornica smatra da bi finansijsko savetovanje svakako pomoglo preduzetnicima koji imaju probleme u poslovanju da održe likvidnost.

“Nedvosmisleno smatram da konsultantska podrška u oblasti finansija, ali i brojnih drugih oblasti u domenu strategije, prodaje, kontrolinga, prava, sve vrste edukacija pomažu održavanju likvidnosti i profitabilnosti poslovanja, podržavaju razvoj i unapređenje. Razlika između preduzeća čiji vlasnici i menadžment su spremni da uče i onih koji to nisu je veoma uočljiva. Preduzeća koja ne uče stagniraju i nestaju„, kaže Lazarević.

Finansijska savetnica Karolina Herbut slaže se da bi preduzetnicima savetovalište, mentorska i koučing podrška sigurno koristile u prevenciji bankrota.

“Kada ljudi imaju poteškoće u privatnom životu, jedna od mogućnosti jeste da potraže podršku psihoterapeuta. Na isti način je većini vlasnika preduzeća i menadžera značajna podrška savetnika, mentora, kouča. Oni su tu ne samo da vas savetuju nego da budu tu, da imate sa kim da popričate u poverenju o stručnim temama, dilemama, da razmenite iskustva. Prema stranim (američkim) istraživanjima, finansijski koučing je pomogao ljudima da smanje dugove, ostvare ciljeve, bolje budžetiraju”, objašnjava Herbut.

Ona dodaje da je pored savetovanja, veliki pobornik koučinga kao procesa.

“Naime, kouč ne daje savete. Konkretan primer bi bio da kouč ne treba da poznaje proces proizvodnje voćnih sokova da bi koučovao vlasnika-menadžera firme koja proizvodi sokove. Kouč polazi od toga da druga osoba već ima svoje resurse (znanje, iskustvo) da dođe do rešenja za probleme, a on pomaže da osoba dođe do uvida, da osvesti mogućnosti i dođe do svojih rešenja”, kaže Herbut.

U zavisnosti od konkretnih situacija, nekad je nekome potreban savet-savetnik, a u puno situacija je i sam koučing odgovarajuć pristup jer je vlasniku firme-menadžeru bila potrebna podrška da se sam „seti“ šta bi moglo da se uradi da reši problem.

Finansijski konsultant za poslovanje preduzeća Biljana Lazarević za Biznis.rs kaže da je veoma važno da u Srbiji postoje savetovališta koja okupljaju renomirane stručnjake za različite oblasti u sanaciji i unapređenju biznisa.

“Kod nas postoje brojne škole biznisa, konsultantske kuće koje se bave ovim pitanjima, ali specijalizovano savetovalište za stečaj bi svakako pomoglo privrednicima, posebno ukoliko bi ta usluga bila bez nadoknade za klijenta. Savetovalište svojim aktivnostima treba da deluje preventivno, a ne reaktivno, kako je do sada bio običaj. Sama sam na tragu osnivanja Udruženja mentora, konsultanata iz različitih oblasti koji bi u međusobnoj razmeni znanja, ali i snažnom iskustvenom bazom, podržali kontinuitet rada i razvoj malih i srednjih preduzeća“, navodi Lazarević.

Na pitanje u kojim segmentima poslovanja je preduzetnicima potrebna dodatna podrška, odnosno savetovanje, naša sagovornica objašnjava da je sada multidisciplinarnost ključna za uspešan biznis.

“Sada nije dovoljno da preduzetnik bude specijalista u svojoj oblasti, dobar zubar, pravnik, kuvar, poslastičar, potrebno je i da poznaje bar osnove vođenja biznisa. Multidusciplinarnost ili multidisciplinarni tim je imperativ savremenog poslovanja. Savetovanje u oblasti finansija, poslovne matematike, korišćenja modernih koorporativnih alata u oblasti prodaje, kontrolinga, ljudskih resursa, prava je potrebno svakom preduzetniku”, zaključuje Biljana Lazarević.