Pregovori o minimalnoj ceni rada tapkaju u mestu

Pregovori o minimalnoj ceni rada počeli su u ponedeljak, a drugi sastanak zakazan je za danas. Iako su se za pregovaračkim stolom našli predstavnici države, poslodavaca i dva reprezentativna sindikata, čini se da se dogovori o povećanju minimalne cene rada za narednu godinu nisu pomerili s mrtve tačke jer su svi ostali na svojim prvobitnim startnim pozicijama.

Kako je za Biznis.rs potvrdio sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović na prvom sastanku predstavnici države ostali su pri svom stavu da minimalac za sledeću godinu ne treba da prelazi 40.000 dinara, poslodavci su saglasni da do povećanja treba da dođe, ali traže smanjenje nameta, dok sindikati zahtevaju da minimalna cena rada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

“Na prvom sastanku svako od nas je izašao sa svojom računicom koliko bi trebalo da iznosi minimalna zarada. Mi iz sindikata smatramo da najzad treba da bude ispunjeno ono što je pre tri godine obećano od strane vlade – da se izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom. Sada imamo podatke o potrošačkoj korpi iz aprila i ona je negde oko 43.000 dinara, zato smatramo da od septembra pa do kraja ove godine minimalna zarada treba da bude 43.000 dinara i da treba da se usklađuje dva puta godišnje, a da o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu razgovaramo kada za to dođe vreme ili da utvrdimo novu, koja bi bila viša od ovog iznosa”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, država, prelazeći preko toga šta su stvarne potrebe jedne tročlane porodice, stoji pri stanovištu da minimalac za narednu godinu treba da bude 40.000, što bi predstavljalo povećanje od 14 odsto.

“Naravno, poslodavci imaju neku svoju politiku. U svemu ovome oni znaju kolika će biti minimalna cena rada i onda idu na nešto ispod toga, ali traže da se njima učini ustupak, da im budu umanjeni porezi i doprinosi, odnosno da neoporezivi deo koji ide na platu bude podignut naviše kako bi oni bili rasterećeniji i kako bi mogli da posluju”, podvlači Mihajlović.

Sindikati se, kako kaže, sa tim ne slažu jer će umanjenjem poreza i doprinosa svi imati i manje penzije, a manje će se odbijati za zdravstvo i socijalnu zaštitu.

“Svaki put kada pregovaramo država izađe u susret poslodavcima, ali na štetu zaposlenih. Reč je o nekih 350.000 ljudi koji primaju minimlac, a to ne treba da bude pravilo, već izuzetak. Takođe, postoji praksa zahvaljujući kojoj je blizu dva miliona radnika uskraćeno za iznose za poreze i doprinose. Tako da u celoj priči, čini mi se, najviše profitiraju poslodavci iako se čini da su oni najviše u ovom trenutku opterećeni i oštećeni”, smatra Mihajlović.