Pregovori o slobodnoj trgovini lek za uvećane carine prema Srbiji

Početak aprila u znaku je uvođenja trgovinskih tarifa američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) i reakcija na njih. Stručnjaci se uglavnom slažu da će „recipročne carine“ značajno uticati na globalnu ekonomiju i međunarodnu trgovinu. Ove carine podrazumevaju minimalnu stopu od 10 odsto.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) izjavila je da će „posledice biti strašne za milione ljudi širom sveta“. Ona je istakla da će svetska ekonomija pretrpeti ozbiljan udarac. Najviše će, prema njenim rečima, biti ugroženi građani, i to milioni ljudi zbog rasta cena i nove globalne inflacije.

„Doći će do poskupljenja hrane, lekova, transporta. Svi privredni subjekti bez obzira na veličinu biće pogođeni rastom troškova transporta, ometanjem lanaca snabdevanja, povećanom birokratijom”, ocenila je Fon der Lajen.

Ekonomista Aleksandar Stevanović komentarisao je u razgovoru za Biznis.rs navode predsednice Evropske komisije.

“Kada govorimo o rastu inflacije govorimo o centralnoj banci koja kalkuliše koliko se isplati smanjivati ponudu novca kad se desi eksterni šok, što mali trgovinski rat jeste. Iskustvo sa pandemijom korona virusa, kada su inflacijom obezvređene sve vrste imovine u novcu, kao što su dugovi, prevashodno, govori nam o novoj realnosti gde se centralna banka koristi za još ponešto osim očuvanja stabilnosti papirnog/elektronskog novca. Inače trgovinski sukobi ne moraju nužno dovesti do rasta cena jer ako se obostrano uvedu carine lišavate se jeftinije uvozne robe (rast cena), ali postoji i pritisak na izvoznike da višak robe, odnosno kapaciteta, plasiraju na domaće tržište, a to je jedino moguće kroz smanjenje cena. Takođe, uvoz se mnogo lakše nadomeštava nego izvoz”, objašnjava Stevanović.

Novim trgovinskim tarifama pogođena je i Srbija, prema ocenama stručnjaka, sa jednom od najviših stopa u Evropi od 37 procenata.

“Na Srbiju će veće efekte imati prelivanje efekata iz EU, nego same carine ka Srbiji, ako iste i ostanu na snazi. Preliće se delom sada jeftinija roba koju EU negde mora plasirati jer će za njom pasti tražnja u SAD, poskupeće uvoz iz EU roba koje imaju značajnu američku komponentu, a deo kapaciteta koji će ostati neuposlen za izvoz u SAD može biti i kod nas. Ovo je sve pod uslovom da se ne ispregovara drugačija slobodna trgovina SAD i EU gde će se pošteno razmotriti zašto su SAD „ljute“ na EU (vancarinske barijere)”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje na koje načine bi Srbija mogla da amortizuje posledice prelivanje problema iz EU, Stevanović kaže da bi najveći dobitak bi bilo razumevanje toga koliko je politika subvencionisanih balona za investitore krhka i loša na srednji rok.

“Problem će biti dalje usporavanje rasta (ako ga uopšte i bude) u EU i posledično manje tražnje. Tu možemo uraditi izuzetno malo na kratak rok, ali na srednji možemo uraditi mnogo, s tim da u današnjoj nestabilnoj Srbiji svi ti izazovi se čine manjim od unutrašnjih problema koji nisu dominantno ekonomski”, ocenjuje ekomista Aleksandar Stevanović.

On dalje navodi da je Srbija mala, otvorena zemlja čije je učešće u svetskoj trgovini svima nevidljivo osim najbližim susedima.

“Mi prilično lako, čak i da ne ispregovaramo slobodnu trgovinu sa SAD koja je najverovatnije lek za 37 odsto carinske stope, možemo zameniti tih nekoliko procenata našeg izvoza i uvoza drugim tržištima, s tim da bi granama koje imaju nešto veće učešće SAD (industrija guma, namenska industrija i IT) trebalo nešto više napora da uspeju u tome”, pojašnjava naš sagovornik.

Trampova administracija tvrdi da su ove carine osmišljene kako bi uravnotežile trgovinske deficite i eliminisale necarinske barijere. U slučaju Srbije, procenjeno je da ona postavlja efektivne prepreke američkim proizvodima u visini od 74 odsto, što je dovelo do visoke carinske stope.

Ove carine će negativno uticati na srpski izvoz u SAD, koji iznosi oko 670 miliona evra godišnje. Najveći deo izvoza čine metalni proizvodi, prehrambena roba, električna oprema i mašine. S obzirom na novu carinu, procenjuje se da će izvoz pasti za 30-40 miliona evra godišnje, jer će srpski proizvodi postati skuplji i manje konkurentni na američkom tržištu.

“Tarifa od 37 odsto nas čini nekonkurentnim u SAD, a ako odgovorimo isto, uvoz iz SAD će postati vrlo neisplativ, pod pretpostavkom da će SAD imati sposobnost da prepoznaju sve mimikrije koje će eksplodirati u svim pravcima ako visoke carinske stope ne budu pretnja u cilju nove slobodne trgovine, već nova realnost. To u narednim iteracijama utiče na investicije u Srbiji, Naravno, ograda je da ćemo verovatno ispregovarati gotovo slobodnu trgovinu sa SAD, međutim i ako se to ne desi, dobar deo trgovine sa SAD će se usmeriti negde drugde, takođe, činjenica je da male zemlje imaju veći manevarski prostor zbog vlasitite nevidljivosti”, navodi ekonomista Aleksandar Stevanović.

Ozbiljan problem je i indirektan uticaj carina

Gordana Bulatović, doktor ekonomskih nauka i dugogodišnji ekonomski novinar, u svom autorskom tesktu objavljenom na sajtu agencije Fonet, kaže da je Srbija duboko integrisana u evropske proizvodne lance, a da će Evropska unija biti pogođena carinom od 20 odsto.

“To znači da će proizvodi iz Srbije koji su deo evropskih finalnih proizvoda namenjenih SAD takođe trpeti posledice, smanjujući tražnju za srpskim sirovinama i komponentama. Sektori koji će najviše stradati su metalska industrija, automobilska industrija, električna oprema, prehrambena industrija i industrija gume i plastike. Ukupni direktni i indirektni gubici procenjuju se između 135 i 175 miliona evra godišnje, što je oko 0,3-0,4 odsto BDP-a Srbije”, smatra Bulatović.

Srbija je poznat izvoznik voća, posebno malina, koje se prerađuju u EU i zatim izvoze u SAD. Procenjeni godišnji gubitak iznosi oko 20 miliona evra, što će se verovatno odraziti i na otkupne cene za srpske poljoprivrednike. Industrija gume i plastike, sa izvozom od 379,9 miliona evra i rastom od 9,5 odsto, mogla bi izgubiti oko 13 miliona evra godišnje, prvenstveno zbog smanjene potražnje iz automobilskog sektora.

Važno je naglasiti da ovo predstavlja samo prvu rundu efekata – neposredne posledice novih carina.

Dugoročni uticaj mogao bi biti znatno veći, kada se uzmu u obzir sekundarni efekti kroz domaće lance snabdevanja, smanjenje potrošnje zbog gubitka radnih mesta, mogući pritisak na devizni kurs, kao i potencijalno širenje trgovinskog rata ako EU i druge zemlje odgovore protivmerama.

Pored ekonomskih posledica, Srbija se suočava sa dodatnim izazovom konkurentnosti u regionu. Zemlje poput Crne Gore i članica EU imaju znatno niže carinske stope, što ih čini privlačnijim za strane investitore. Takođe, postoji mogućnost da srpske kompanije preusmere izvoz preko zemalja sa nižim carinama, što bi povećalo troškove i smanjilo efikasnost trgovine.

“Za najugroženije izvoznike koji se suočavaju sa oštrom regionalnom konkurencijom, država bi mogla razmotriti privremene mere podrške kako bi im pomogla da prebrode najteži period prilagođavanja. Srbija bi mogla istražiti i mogućnosti saradnje sa drugim zemljama regiona koje su takođe pogođene visokim carinama (poput Severne Makedonije) kako bi zajednički pristupili američkom tržištu. Jačanje regionalne integracije i produbljivanje trgovinskih veza sa susednim zemljama takođe bi delimično kompenzovalo gubitak na američkom i indirektno na evropskom tržištu”, objašnjava Bulatović u svojoj analizi.

Ove mere neće u potpunosti neutralisati negativne efekte novih američkih carina, ali mogu značajno ublažiti njihov uticaj i pomoći srpskoj privredi da se prilagodi novoj realnosti globalnih trgovinskih odnosa.

“Za srpske privrednike, ovo je trenutak kada fleksibilnost, inovativnost i sposobnost brzog prilagođavanja postaju ključni faktori opstanka i uspeha”, zaključuje Gordana Bulatović u analizi efekata uvećanih tarifa SAD u odnosu na Srbiju.

Sutra: Najsigurniji oblici imovine za ulaganje u svetu sa američkim carinskim stopama