Prepoznavanje pranja novca odmah na šalterima ključno

Neophodno je da na sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma međusobno sarađuju privatni, civilni i državni sektor, kao i da edukovani neposredno rade sa klijentima kao što su šalterski radnici u bankama ili agenti za nekretnine, zaključci su panela koji je održan u okviru događaja „Primena mehanizama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – dostignuća i izazovi“.

Događajem je obeležen završetak jednogodišnjeg projekta „Inicijativa za sprečavanje pranja novca“ u organizaciji Partnera Srbija, uz podršku i u saradnji sa Američkim udruženjem pravnika.

Trenutno veliki izazov predstavlja i veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana koji ulaze u Srbiju, rekao je pomoćnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Dragan Marinković.

Marinković je istakao da je Srbija potpuno usklađena sa svih 40 preporuka Međudržavnog tela za sprečavanje pranja novca FATF, što je potvrdio i Moneyval. On je dodao da Srbija ima čvrst pravni osnov koji našoj zemlji daje mogućnost da implementira sve to što je predviđeno, ali da je suština u edukaciji i prevenciji pranja novca, kao i da privatni, civilni i državni sektor ne mogu jedni bez drugih.

„Ako neki kriminalac ušeta u banku i hoće da plasira sredstva u finansijski sistem Republike Srbije, to treba na prvom mestu da prepozna banka, jer Poreska uprava to ne zna dok joj obveznik ne javi“, kaže Marinković.

Predrag Ćatić, specijalni savetnik za pravne poslove u Udruženju banaka Srbije poručio je da je interes svima isti. „Sprečavanje pranja novca nije stvar koja se tiče deset ljudi u nekoj banci – ako banka ima sreće da ima deset ljudi u toj službi – nego je nešto što treba da zanima i menadžment banke, i šalterskog radnika, i klijenta koji dolazi i kome traže taj jedan papir viška. Ako se budemo bolje razumeli, ako budemo znali čemu to služi i da je svima u interesu da se ponašamo u skladu sa tim pravilima onda će nam svima biti lakše i da ispunimo ono što kaže zakon ili neka druga regulativa“, rekao je Ćatić.

Teme koje se tiču finansiranja terorizma i pranja novca važne su i za pregovarački proces Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekla je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković. „U svakom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ova tema bude pomenuta na nekoliko mesta, što još jednom dokazuje koliko je ova tema važna“, kazala je Selaković.

Ona dodaje da su udruženja, fondacije ili zadužbine označene kao potencijalno rizične i da su pod posebnom pažnjom propisa, a samim tim i različitih institucija.

Iako je to u skladu sa postavljanjem međunarodnih standarda, neophodno je prepoznati pravne specifičnosti neprofitnog sektora.

„Za razliku od kompanija i od privatnog sektora, koji su prvenstveno u fokusu i bankama i nekim drugim uslužnim delatnositma, neprofitni sektor opet ima određene svoje pravne specifičnosti jer kada govorimo o vlasništvu pa nadalje tu se ne mogu primenjivati te analogije, kao i kada je u pitanju računovodstvena procedura,“ rekla je Selaković.

Zbog toga udruženja na dnevnom nivou imaju problema sa bankama ili prijavljivanjem stvarnih vlasnika.

Neprofitni sektor je zbog prestroge regulacije često izložen neželjenim posledicama, kao što je otežan pristup finansijskim uslugama, neopravdani napadi i ograničavanje ljudskih prava, rekla je na panelu programska direktorka European Center for Not-For-Profit Law (ECNL) Vanja Škorić.

„Svima nam je jasno da neproftini sektor nema stvarne vlasnike, već ima korisnike i zbog toga je kolateralna žrtva u ovoj regulativi“, kaže Škorić i dodaje da još uvek nije jasno kako će se regulisati prijava stvarnih vlasnika jer, nažalost, ni novi pravni paket nije dao direktne upute kako bi se izbegla pravna nesigurnost.

Izvršna direktorka Partneri Srbija, Ana Toskić Cvetinović rekla je da je ova organizacija razvila online platformu sa besplatnim kursem o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kako bi uspela da dopre do većeg broja organizacija i članova civilnog sektora, kao i do što šireg kruga predstavnika privatnog sektora.

Na platformi se nalazi program sa devet predavanja koja govore o različitim aspektima kao što je uvod o sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uticaj ovog sistema na delovanje civilnog sektora, pitanja nadzora, predavanja o trendovima u ovoj oblasti i pitanje utvrđivanja stvarnih vlasnika.

„Jedan od vidova podrške koju smo pružali u toku projekta i koji će biti dostupan i nakon zvaničnog završetka projekta, jeste i savetodavna podrška eksprertskog tima koji su Partneri Srbija okupili,“ rekla je Toskić Cvetinović.