Preuzimanje NIS-a je skup posao

Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država razmatra preuzimanje većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije vratila je u fokus temu o kojoj se u domaćim medijima spekulisalo od izbijanja rata u Ukrajini, a Financial Times je objavio da je, osim naše države, interesovanje za preuzimanje NIS-a od Gazpromnefta pokazalo još „nekoliko strana“, uključujući i mađarsku kompaniju MOL.

Glavni broker brokerske kuće Momentum Nenad Gujaničić za Biznis.rs procenjuje da su male šanse da se preuzimanje NIS-a od strane Srbije zaista i desi.

Naš sagovornik trenutno ne vidi nijedan racionalan razlog zašto bi se Gazprom, odnosno ruska država, odrekao visokoprofitabilne kompanije koja mu, kako ističe, pride obezbeđuje veoma jaku poziciju u energetskom sistemu na Balkanu.

Scenario u kome država preuzima NIS mogao bi da se desi jedino ako kompanija dođe u takvu situaciju da ne može normalno da funkcioniše, kaže Gujaničić i dodaje da bi to podrazumevalo totalnu zabranu uvoza bilo kog tipa sirove nafte i embargo na opremu za rafineriju.

“U situaciji kada sukob na relaciji Zapad-Rusija ne jenjava, prodaja NIS-a bi svakako mogla da bude znak slabosti ruske strane. Dakle, verovatnoća da se to desi je trenutno veoma mala”, procenio je Gujaničić.

A kada bi se zaista dogodilo, preuzimanje NIS-a bilo bi skup posao.

“Većinski vlasnik bi sa punim pravom mogao da traži cenu koja je najmanje 2,5 do tri puta veća od aktuelne tržišne kapitalizacije. Dovoljno je reći da će NIS samo u tekućoj godini imati profit od oko 700 miliona evra, pa videti da je aktuelna tržišna kapitalizacija kompanije prilično nerealna, naročito za eventualni promet većih komada vlasništva”, rekao je Gujaničić za Biznis.rs.

Trenutna tržišna kapitalizacija NIS-a na Beogradskoj berzi iznosi oko 884 miliona evra, što znači da bi kupac za kapital Naftne industrije Srbije morao da plati između 2,21 i 2,65 milijarde evra. U martu ove godine, neposredno po izbijanju rata u Ukrajini, tržišna kapitalizacija kompanije bila je oko 680 miliona evra.

NIS je u petak, 4. novembra, objavio da je u prvih devet meseci ove godine ostvario neto dobit od 69,4 milijarde dinara (oko 592 miliona evra), dok je dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije (EBITDA) iznosila 104,8 milijardi dinara. Obračunate obaveze NIS grupe u tom periodu po osnovu poreza i naknada iznosile su 184,6 milijardi dinara, što je 19 odsto više nego za prvih devet meseci prošle godine, dok je za tri odsto smanjena zaduženost prema bankama koja na kraju trećeg kvartala 2022. godine iznosi 570,6 miliona evra.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije, tačno 50 odsto kapitala je u rukama Gazprom Nefta (Gaspromnjeft), Republika Srbija u vlasništvu ima 29,87 odsto, a Gazprom 6,15 odsto, dok je ostatak na kastodi računima i kod malih akcionara – fizičkih lica.

Srbija je, inače, 2008. godine sa Ruskom federacijom potpisala Energetski sporazum prema kome je Gazprom postao vlasnik 51 odsto kapitala NIS-a za 400 miliona evra, uz obavezu da u tu kompaniju investira još 500 miliona evra do 2012. godine i izgradi deo gasovoda Južni tok kroz Srbiju, propusne moći 10 milijardi kubnih metara godišnje. Projekat gasovoda Južni tok napušten je u decembru 2014. godine.