Priliv doznaka u Srbiju za 29,5 odsto veći nego početkom prošle godine

Tokom prva dva meseca 2023. godine nastavljen je rastući trend priliva doznaka koji je započet rekordne 2022. godine, kada su prihodi od ličnih transfera u platnom bilansu zemlje premašili pet milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Različiti su uzroci rasta nominalne vrednosti doznaka, ali je jedan od ključnih inflacija koja je „pogurala“ naviše plate naših ljudi u inostranstvu, ali i troškove sa kojima se suočavaju njihove porodice u zemlji. U istraživanju Biznis.rs bavimo se i pitanjem kako se troše doznake koje pristignu u Srbiju.

U januaru i februaru ove godine priliv doznaka u Srbiju iznosio je 731,3 miliona evra, što predstavlja međugodišnji rast od 29,5 odsto, rekli su nam iz NBS. U 2022. godini priliv po osnovu doznaka dostigao je 5,028 miljardi evra i povećan je za 38,3 odsto u odnosu na 3,635 milijardi evra koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Iz naše centralne banke ističu da, kada govorimo o faktorima koji su uticali na rast doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari.

„Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter – što praktično znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica i prijatelje. Drugo, rast inflacije u svim zemljama doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski i pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. Na kraju, na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji„, ističu iz NBS.

Na naše pitanje očekuju li da će ove godine biti oboren rekord u prilivu postavljen 2022. godine, iz Narodne banke Srbije odgovaraju da je njihova projekcija da će i u 2023. godini nivo doznaka ostati visok.

„Očekujemo, međutim, da će se međugodišnja stopa rasta smanjivati u dolazećim mesecima usled visoke baze koja je dostignuta u drugom tromesečju 2022. godine“, kažu iz NBS.

Što brojnija dijaspora, stiže više doznaka

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), u razgovoru za Biznis.rs potvrđuje da je inflacija svakako među ključnim razlozima što doznake nominalno rastu, ali ukazuje i na širu sliku iza tog trenda.

„Razlog je i taj što je naša dijaspora sve brojnija, pa sve veći broj ljudi šalje novac ka matici. Brojne porodice funkcionišu tako što otac ili majka rade u zemljama EU, od Slovenije, preko Austrije, Nemačke, Holandije ili Francuske, a novac šalju ostatku porodice u Srbiju. Takvih porodica je danas mnogo više nego pre pet ili 10 godina“, kaže Jevtović.

On podseća da je IRI pre nešto više od pet godina procenjivao da najmanje 15.700 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, a na osnovu sopstvenih istraživanja. U istom periodu u javnosti je korišćena i procena OECD od 46.000 „emigranata“, koja je uključivala i one koji su odlazili u inostranstvo na privremeni rad po tri meseca, pa su se vraćali u zemlju.

„Za nas su rezultati poslednjeg popisa najbolja potvrda našeg rada. Oni su pokazali da je u periodu od 2011. do 2022. godine između 25.000 i 30.000 ljudi godišnje emigriralo iz Srbije. Takva kretanja ukazuju na zaključak da će i nivo doznaka nastaviti da raste u narednim godinama, ali ne i unedogled, i to iz prostog razloga – ljudi koji su emigrirali neće imati više kome da pošalju novac u Srbiji“, upozorava Jevtović.

Prema njegovoj i oceni IRI, deceniju posle 2000. godine obeležila je tranzicija, narednu strane direktne investicije, dok će dekadu do 2030. godine obeležiti – migracije, i to ne samo u vidu odlaska ljudi iz Srbije, nego i dolaska i doseljavanja u našu zemlju.

Kako se troše doznake?

Jevtović je u razgovoru za Biznis.rs istakao da je struktura potrošnje doznaka u našoj zemlji poprilično konstantna, kao i da podaci Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju na isto – da 67 odsto novca koji dijaspora pošalje matici ode na potrošnju, 24 odsto u nekretnine, a tek jedan procenat u investicije.

„Dakle, dve trećine novca iskoristi se za to da se ‘preživi’ mesec, i zato ne bih očekivao nikakve promene u strukturi potrošnje. Naši ljudi odlaze u inostranstvo kako bi bili zaposleni, a ne da kreiraju svoje biznise. Kada je reč o rastu BDP-a, kreiranju novih radnih mesta i donošenju novih tehnologija, za to ćemo i nadalje morati više da se oslonimo na strane direktne investicije“, smatra Jevtović.

Kada je reč o merama koje bi bolje povezale ekonomske potencijale dijaspore i matice, Jevtović predlaže dva pravca.

„Jedno su mere usmerene ka mlađim, visokoobrazovanim iseljenicima, koji su spremni na cirkularne migracije ili povratak u Srbiju. Za tu ciljnu grupu već postoje osmišljeni programi podrške kakve dobro sprovode kolege iz organizacije ‘Tačka povratka'“, kaže Jevtović.

Drugu priliku IRI vidi u osmišljavanju usluga za naše državljane starije od 60, a koji bi želeli da se vrate i u Srbiji provedu penzionerske dane za koje su štedeli tokom radnog veka.

„To je ‘niša’ za koju treba osmisliti podsticaje, uključujući i prilagođavanje našeg zdravstvenog sistema kako bi mogao da pruži kvalitetne usluge po odgovarajućoj ceni. To bi bila neka vrsta zdravstvenog turizma, i izvodivo u relativno kratkom roku“, zaključio je Jevtović.

Sutra: Rastu doznake i u regionu