Privatne robne marke i diskonti oblikuju trendove potrošnje u 2023.

Srbija nastavlja da održava pozitivan količinski rast u maloprodaji, a posmatrano po svim kategorijama prehrambenih proizvoda najveći skok cena zabeležen je kod svežeg mleka, sa 59 odsto u četvrtom kvartalu 2022. godine, Udeo robnih marki (PL) u Srbiji iznosi 12 odsto i beleži rast u odnosu na prethodnu godinu.

Kompanija Nielsen IQ uporedila je performanse tri tržišta u regionu Adriatika – Srbije, Hrvatske i Slovenije – u okviru trgovine prehrambenim proizvodima i posmatrala navike potrošača. Istraživanje je pokazalo da je glavni faktor koji doprinosi porastu potrošnje u ove tri zemlje nastavak rata u Ukrajini i priliv raseljenog stanovništva.

Potrošači u regionu reagovali su na globalna dešavanja povećanom potrošnjom privatnih robnih marki i rastom kupovine u diskontima. Srpski potrošači se ne odriču svojih navika u potrošnji i sve više se okreću diskontima koji su u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležili rast od 45 odsto. Privatne robne marke su u Hrvatskoj porasle 20 odsto, a kompletna FMCG industrija 12 odsto tokom 2022. godine. U Sloveniji su hipermarketi porasli čak 22 odsto, a udeo privatnih robnih marki 33 procenta.

“Potrošači u našem regionu su se u velikoj meri orijentisali na očuvanje svojih navika kada je reč o kupovini hrane i ukupnoj potrošnji u domaćinstvu, pri čemu su privatne robne marke i diskonti u centru pažnje njihovog budžeta i rešavanja inflatornog pritiska. PL i diskonti sada privlače šire segmente kupaca koji uključuju demografske grupe sa većom potrošačkom moći“, navodi Miroslav Tasić, NIQ Adriatics Market lider.

Srbija: najviše porasla prodaja piva

Uprkos inflaciji i rastu cena u Srbiji je tokom 2022. godine zabeležen rast prodaje robe široke potrošnje, a u poređenju sa drugim tržištima u regionu čini se da stanovništvo deluje nešto optimističnije. Samo u poslednjem kvartalu prošle godine ukupna prodaja robe široke potrošnje u Srbiji porasla je za 23,5 odsto u vrednosti i 1,6 odsto u obimu, pokazuje istraživanje kompanije Nielsen IQ.

Što se tiče hrane, tokom poslednja tri meseca 2022. najveća vrednost prodaje zabeležena je kod piva, gotovih mesnih proizvoda, gaziranih bezalkoholnih pića, mlevene kafe i keksa. Ove kategorije su bile vodeće i tokom cele prošle godine, a među njima je najveći skok cena od 36 odsto bio kod keksa.

Kod neprehrambenih kategorija najveću vrednost prodaje imali su toalet papir, deterdženti za veš, pelene za bebe, omekšivači i mirisi. Istraživanje je pokazalo da su dezodoransi u četvrtom kvartalu porasli više od 10 odsto u obimu.

Istraživanje Nielsena IQ pokazalo je i da su hipermarketi u Srbiji zabeležili pad od 5,6 odsto na godišnjem nivou, što proizilazi iz činjenice da se njihov broj smanjio. Svi ostali kanali prodaje beleže rast vrednosti, a najviše diskonti, koji su u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodnu godinu porasli za 45 odsto, iza kojih su kiosci sa rastom od 39 odsto.

Udeo privatnih robnih marki u Srbiji, pokazalo je istraživanje, iznosi 12 odsto i povećan je za 1,2 odsto u odnosu na godinu dana ranije. To pokazuje orijentaciju potrošača ka diskontima, ali i opšte zadovoljstvo kvalitetom privatnih brendova.

Hrvatska: potrošači najviše kupovali sirovo meso

Rast vrednosti prodaje FMCG robe u Hrvatskoj iznosio je u četvrtom kvartalu prošle godine 17,7 odsto, a u celoj 2022. godini 12 odsto. Obim prodaje je zadržao skoro isti nivo, a rast vrednosti prodaje beleži i hrana i neprehrambene kategorije – hrana znatno više. Najveću vrednost prodaje tokom četvrtog kvartala imalo je rashlađeno sirovo meso, gotovi mesni proizvodi, pivo, sir i mleko. Sir je imao najveći skok cena od 30 odsto.

U Hrvatskoj su svi kanali prodaje zabeležili rast vrednosti, a najviše supermarketi – 16 odsto godišnje, dok su male prehrambene radnje imale najmanju stopu rasta. Robne marke takođe rastu, a njihov udeo iznosio je 21 odsto i povećan je za 1,1 odsto.

Slovenija: najveći udeo privatnih robni marki u Istočnoj Evropi

Slovenija trenutno ima najveći udeo privatnih robnih marki u istočnoj Evropi (33 odsto). Što se tiče regiona, ova zemlja ima najmanji rast nominalne vrednosti u industriji robe široke potrošnje – u četvrtom kvartalu je iznosio 15 odsto, a tokom cele 2022. godine devet odsto. Obim prodaje je u blagom padu od 0,4 odsto.

Najveću vrednost prodaje u Sloveniji tokom četvrtog tromesečja zabeležile su mesne prerađevine, čokoladni proizvodi, pivo, sir i rashlađeno sirovo meso. Najveći skok cena u kategoriji hrane zabeležio je šećer sa čak 49 odsto, zatim slede jestiva ulja i mleko sa po 34 odsto, odnosno 33 odsto u četvrtom kvartalu, dok je tokom cele 2022. najveći skok cena bio kod jestivih ulja – 27 odsto.

Region se okreće diskontima

“Generalno najveća razlika između Zapadne i Istočne Evrope u 2022. godini bili su niži nivoi inflacije, uz pad količinske prodaje u Zapadnoj Evropi. Jedino je Portugal povećao obim potrošnje u odnosu na 2021. Specifičnost Adriatic regije u robi široke potrošnje (FMCG) su održanje količinske prodaje na istom nivou kao u 2021, pri čemu Slovenija ima minimalni pad, dok Srbija čak beleži i rast od 1,7 odsto. Rast količinske potrošnje u Srbiji je poseban i zbog činjenice da ona beleži najveću inflaciju u regionu u robi široke potrošnje (+15,7 odsto)”, kaže Miroslav Tasić, NIQ Adriatics Market lider, u razgovoru za Biznis.rs.

On navodi da je druga zajednička karakteristika za sva tri tržišta poverenje kupaca u kanal diskontera, kao i u privatnu robnu marku – kako diskontera, tako i ostalih ključnih trgovaca.

Dok Srbija beleži najveću stopu rasta kanala diskontera u istočnoj Evropi, Slovenija ima najveći udeo ovog kanala u ukupnoj prodaji u Istočnoj Evropi, a privatna robna marka u Hrvatskoj raste znatno većom stopom od brendiranih proizvoda.

“Iako se očekuje smanjenje stope inflacije u 2023. godini, ona će značajno zavisiti od globalnih dešavanja. Uz stišavanje inflacije, te barem umereni nastavak subvencija cene energenata od strane vlada u regiji, tokom 2023. se ne očekuje značajan pad količinske potrošnje. Kupac u Adriatic regiji ionako većinu svog kućnog budžeta koristi za osnovne kategorije proizvoda u kojima postoji jeftinija opcija kroz povoljniji kanal prodaje, privatnu robnu marku ili povremene promocije. Takođe, trošenje kućnih budžeta na osnovne prehrambene i drogerijske kategorije su poslednja opcija koju je potrošač u regionu spreman da redukuje. Stoga će upravljanje cenom i promocijom, kao i kvalitetna komunikacija prema kupcima i potrošačima, biti glavni izazovi za sve proizvođače, distributere i trgovce u regiji”, zaključuje Tasić.