Privredni rast Srbije od tri odsto neizvestan zbog rata na Bliskom istoku

Produženje rata na Bliskom Istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta srpske privrede u odnosu na planiranih tri odsto u ovoj godini, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić.

Privreda Srbije je u prošloj godini ostvarila skroman rast od dva odsto, a planirani od tri odsto u 2026. je neizvestan zbog rata na Bliskom Istoku, navodi se u najavi predstavljanja novog izdanja publikacije Kvartalni monitor.

Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji, a visina uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom nivou.

Smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rasta cene energenata na inflaciju, ali u dugom roku on se preliva, ocenjeno je u ovom izdanju.

Podsetimo, analitičari Raiffeisen Banka su pre nekoliko dana procenili da će privredni rast Srbije ove godine iznositi 2,75 odsto, i to samo ukoliko sukob u Iranu ne potraje.

Kako se ističe, Srbija je u 2025. godini prepolovila stopu rasta i on je bio sporiji od proseka CIE. Nešto bolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, pre svega visokim rastom građevinarstva, dok je industrija zabeležila pad, a IT sektor stagnaciju. Glavni pokretač rasta privrede bila je domaća tražnja.

Preti povećanje rada na crno

Na tržištu rada u poslednjem tromesečju preovlađuju negativni trendovi jer nezaposlenost blago raste, zaposlenost opada, dok su realne zarade snažno povećane.

“Smanjenje zaposlenosti je koncentrisano u niskoproduktivnim industrijskim delatnostima, ali i u trgovini i delu uslužnih delatnosti. Pad zaposlenosti je posledica znatno bržeg rasta zarada u odnosu na produktivnost rada, a visok rast minimalne zarade će smanjiti zaposlenost u niskoproduktivnim delatnostima i podstaći rad na crno u ovoj godini”, ocenjuje Arsić.

Realne zarade su u prošloj godini raste znatno brže (7,4 odsto) od privredne aktivnosti (dva procenta), zbog čega rastu troškovi rada po jedinici proizvodnje – u četvrtom tromesečju je rast zarade sezonski ubrzan.

Za održanje i rast zaposlenosti potrebna je promene strukture privrede, a za to su potrebne investicije, navodi se u publikaciji.

Visoke cene energenata prete i trgovini

U 2025. godini umereno je povećan deficit u tekućem platnom bilansu, dok je priliv kapitala smanjen, uz pogoršanje strukture priliva. Trgovinski bilans je ostao približno nepromenjen kao posledica smanjenja deficita u trgovini robama i smanjenja suficita u trgovini uslugama. Visoke cene energenata u dužem periodu pogoršaće trgovinski bilans.

Odliv dohodaka od kapitala (kamate, dividende i drugo) raste brže nego prihodi od doznaka i očekuje se da se taj trend nastavi.

Priliv stranih direktnih investicija je prepolovljen, ali je porastao priliv kapitala po osnovu kredita. Smanjenje SDI je verovatno trajnije prirode, kao posledica deglobalizacije i rasta troškova poslovanje u Srbiji.

Inflacija je tokom 2025. znatno usporena, velikim delom administrativnom kontrolom cena, dok bazna inflacija krajem prethodne i početkom ove godine raste.

Rast bazne inflacije ukazuje da postoje sistemski uzroci inflacije, kao što je rast troškova rada, navodi se u Kvartalnom monitoru.

Pad inflacije u poslednjem kvartalu prošle godine i na početku ove posledica je pada cena hrane usled ograničavanja marži u trgovini na malo, a nakon isteka ograničavanja marži očekuje se blagi rast inflacije.