Privredni rast Srbije pokreće kvantitet, a ne kvalitet

Akademik i nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović uputio je nekoliko upozorenja tokom izlaganja na dvodnevnom naučnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU): da je Srbija i dalje srednje razvijena zemlja u kojoj dominiraju tradicionalni privredni sektori, da ostvaruje visok rast BDP-a u poslednjih pet godina, ali i da taj rast ne prati tehnološki napredak niti rast produktivnosti.

Petrović je, zajedno sa koautorima Dankom Brčerevićem i Slobodanom Minićem, u svom radu ocenio da privredni rast Srbije pokreće kvantitet, a ne kvalitet, i ukazao da je takva situacija neodrživa, ali i ponudio rešenja za izbegavanje „zamke srednje razvijenosti“, što je bila jedna od tema skupa u SANU u okviru ciklusa „Strateški pravci razvoja Srbije u 21. veku“.

Privreda Srbije je, kako je istakao Petrović, i dalje dominantno tradicionalna, a sektori poput građevinarstva, rudarstva, poljoprivrede, prehrambene industrije, proizvodnje metala, guma… zapošljavaju više od polovine radnika i taj trend se ne menja, dok u privredama zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) koje su i članice EU već dominiraju napredni, visokoproduktivni sektori.

„To je jedan od ključnih razloga zašto se Srbija u poslednjih 20 godina nalazi na oko 60 odsto dohotka po stanovniku CIE, dok Rumunija, Bugarska ili Hrvatska stižu do 90 procenata“, naveo je Pavle Petrović.

U poslednjih pet godina, međutim, Srbija je podigla svoj privredni rast na oko četiri odsto godišnje, i raste brže od proseka CIE od tri odsto.

„Problem je što iza tog visokog rasta stoji povećanje kapitala, odnosno investicija, i to u tradicionalne sektore, što je dovelo do rasta zaposlenosti, ali ne i do ubrzanja tehnološkog progresa jednakom brzinom, kao ni do odgovarajućeg rasta produktivnosti. Uz nepovoljan demografski trend i rast cene rada može se desiti da ‘udarimo u zid'“, upozorio je Petrović.

Još veći problem, kako ukazuje njegova analiza, je što iza privrednog rasta koji Srbija ostvaruje stoje kapitalne investicije države uz snažan porast stranih investicija, dok učešće domaćih privatnih investicija čak opada u bruto domaćem proizvodu, što se pretvara, kako kaže, u „strukturnu deformaciju“.

„Javne investicije u Srbiji su dostigle plafon, sa skoro 7,5 odsto učešća u BDP-u i ne možemo očekivati njihovo dodatno uvećanje. Sa druge strane, i ponuda projekata se smanjuje, pa se sa izgradnje ključnih putnih i železničkih pravaca prelazi na one sa skromnijim efektima po rast, uz upitan izbor među njima. Ide se na projekte poput EXPO ili izgradnje Nacionalnog stadiona, dok se odlaže izgradnja metroa. Veći efekat po rast dala bi i izgradnja više lokalnih puteva, ulaganja u zaštitu životne sredine, a posebno u deponije, kanalizaciju ili obrazovanje„, ukazao je Petrović tokom prezentacije.

Na pitanje Biznis.rs kako da taj motor rasta pređe sa kvantiteta na kvalitetnije „gorivo“, on odgovara da je ključ u aktiviranju domaćeg privatnog sektora.

„Domaći privatni sektor je taj koji mora da preuzme titulu ‘motora rasta’, a da se ulaganja preusmere na tehnološki napredne sektore. Takva ulaganja su rizičnija nego u tradicionalnim sektorima, poput građevinarstva ili prehrambene industrije, zahtevaju kvalitetnije institucije, vladavinu prava, odsustvo korupcije i uverenje da ćete moći i kao manjinski akcionari da iskoristite rezultate uspešnog ulaganja“, objasnio je Pavle Petrović za naš portal.

Kada je reč o investicijama, i one moraju da se „preusmere“ u nove, napredne sektore umesto u stare „prljave“ tehnologije poput rudarstva bez lanca prerade sirovine ili proizvodnje automobilskih guma, zaključio je.

Podsećamo da je Biznis.rs obradio i prezentaciju akademika i profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, koji je sa koautorkom Mirjanom Gligorić Matić analizirao uticaj istorijskih, kulturnih i geografskih faktora na privredni rast Srbije.

On je upozorio da je naša zemlja u poslednjih 150 godina tek simbolično smanjila zaostatak u odnosu na Nemačku, kao i da je za dostizanje nivoa na kome su države zapadne i srednje Evrope neophodno izgraditi jake institucije i ulagati u obrazovanje, a sve uz pretpostavku da ćemo u dužem periodu izbeći ratove i unutrašnje konflikte.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srbija je 1870. bila na 30 odsto razvijenosti Nemačke, a danas je na 40 – kako ubrzati rast?