Privredni rast Srbije usporili korona i rat u Ukrajini

Srbija je od 2013. godine do danas imala nekoliko godina dinamičan privredni rast, ali kumulativno za tu jednu deceniju, u odnosu na zemlje regiona, bolja je samo od Severne Makedonije.

U periodu od 2017. do 2019. godine Srbija je imala godišnji rast od oko 4,5 odsto, 2021. je iznosio 7,5 odsto, ali je prošle godine pao na 2,3 odsto, prenela je Beta, pozivajući se na Danas.

Rast je prekinula covid pandemija 2020. godine. Ipak Srbija je kroz globalnu recesiju 2020. i oporavak 2021. godine prošla natprosečno dobro. U 2020. zabeležen je pad od svega 0,9 odsto, ubedljivo najmanji u regionu, da bi u 2021. godini rast iznosio 7,5 odsto, a srpska ekonomija je jedna od prvih koja je nadoknadila gubitke u obimu proizvodnje tokom korone.

Prošle godine, kada se očekivao povratak na trend privrednog rasta od oko četiri do 4,5 odsto, rat u Ukrajini, energetska kriza i inflacija, posebno u drugom delu godine, oborili su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na svega 2,3 odsto, što je izuzev rasta Severne Makedonije najlošiji rezultat u regionu.

Uprkos tome što je imala nekoliko godina dobrog rasta, ako se posmatra kumulativni rast BDP-a poslednjih deset godina, od 2013. zaključno sa prošlom godinom, Srbija se nalazi na začelju u regionu, samo ispred Severne Makedonije.

Ovo je posledica jako lošeg perioda od 2013. do 2017. godine. U prve tri godine ovog perioda domaća ekonomija, jedva da je ikakav rast i ostvarila. U 2013. BDP je povećan za svega jedan odsto, da bi 2014. godine upala u recesiju od 1,6 odsto. Od 2014. godine sprovodila se fiskalna konsolidacija kako bi se javne finansije dovele u red, što je značilo smanjenje penzija i plata u javnom sektoru i povećanje poreza. Za poslednjih deset godina Srbija je uvećala ekonomiju za 26,7 odsto. Samo S. Makedonija sa 22,7 odsto je imala slabiji ukupni privredni rast u ovom periodu.

Ispred Srbije su Bugarska i Hrvatska sa ukupno 27,2 odsto rasta, tokom prethodne decenije. Crna Gora i Albanija su ostvarile 30 odsto rasta, a BiH 32,2 odsto.

Pravi lideri regiona u privrednom rastu u poslednjoj deceniji su Mađarska za 39 i Rumunija sa 39,7 odsto.