Prodaja električnih vozila zabeležila globalni rast, u Srbiji se mora otvorenije govoriti o uvozu polovnjaka

Godina 2025. nije bila loša za auto-industriju na globalnom nivou: deluje da su se problemi smanjili nakon smirivanja inflacije i delimičnog rešenja kriza u pojedinim delova sveta. Utakmica između Evrope i Kine i dalje traje kada su u pitanju e-vozila, ali kineske kompanije i dalje imaju primat.

O situaciji u auto-svetu tokom 2025. i prognozama za 2026. godinu razgovarali smo sa Borisom Ćorovićem, generalnim sekretarom Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, koji kaže da još uvek ne raspolažu kompletnim podacima za prethodnu godinu, ali da se na osnovu podataka koje imaju za prvih deset meseci može primetiti oprezan trend stabilizacije tržišta.

 „U Evropi je tokom 2025. godine tržište praktično u stagnaciji, sa minimalnim rastom od oko 1,5 odsto, uz izražene izazove poput snažne konkurencije proizvođača iz Kine, vrlo zahtevne regulatorne politike Evropske komisije u oblasti dekarbonizacije i neujednačenog sistema subvencija za električna vozila na nivou država EU. U Srbiji, prema podacima o prvi put registrovanim novim vozilima (M1 i N1), u prvih jedanaest meseci ove godine zabeležen je rast registracija putničkih vozila od oko 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je segment lakih komercijalnih vozila u padu od približno 19 procenata. Taj pad može se dovesti u vezu sa usporavanjem privredne aktivnosti, smanjenim investicionim ciklusima i činjenicom da je rast BDP-a bio niži od ranije projektovanog. Sve u svemu, 2025. godina se može oceniti kao veoma izazovna, sa izraženim razlikama po regionima i segmentima tržišta“, kaže naš sagovornik.

Na globalnom nivou sa jedne strane, tržišta putničkih i lakih komercijalnih vozila su se stabilizovala nakon prethodnih poremećaja, raste udeo u prodaji električnih vozila i hibrida, a tehnološki napredak i dolazak novih proizvođača, posebno iz Kine, poboljšavaju ponudu i konkurenciju, ističe Ćorović u razgovoru za Biznis.rs.

„S druge strane, industrija se suočava sa višestrukim izazovima: geopolitičke napetosti, uključujući rat u Ukrajini i situaciju na Bliskom istoku, snažno utiču na povećanje cene sirovina i troškova proizvodnje, povremeni poremećaji u lancima snabdevanja – kao nedavni problem sa poluprovodnicima, incident u Holandiji koji je izazvao kašnjenja u isporukama; i dalje rigidni regulatorni zahtevi u Evropi po pitanju dekarbonizacije, penala za proizvođače, carinski okršaji na relaciji USA-EU-Kina…“

Boris Ćorović kaže da su na globalnom nivou električna vozila u 2025. godini beležila rast – u Evropi je njihov udeo u ukupnoj prodaji porastao na oko 16,4 odsto, u Kini dostiže blizu polovine tržišta, dok je u Srbiji za prvih 11 meseci prodato nešto ispod 600 potpuno električnih putničkih i lakih komercijalnih vozila, što u odnosu na oko 380 u istom periodu 2024. godine predstavlja značajan procentualni rast, ali i dalje skroman apsolutni obim od oko 1,5 odsto tržišta, uz očekivanje umerenog daljeg rasta u 2026.

Ponovo podbacio razvoj infrastrukture za e-vozila

Kada je Srbija u pitanju, razvoj infrastrukture za električna vozila, o kome se intenzivno govori protekle tri godine, i dalje nije značajnije napredovao, što predstavlja ozbiljan izazov za dalju ekspanziju ovog segmenta.

„Dodatni negativan faktor, pre svega u psihološkom smislu, jeste velika neizvesnost oko NIS-a i snabdevanja naftnim derivatima. Iako privreda i građani u 2025. godini nisu osetili direktne posledice sankcija, ostaje otvoreno pitanje da li će u 2026. biti obezbeđena potpuna stabilnost u snabdevanju, što bi moglo imati direktan uticaj na tržište automobila i lakih komercijalnih vozila. U pozitivne događaje bih ubrojio izuzetno dobro posećen međunarodni sajam automobila u Beogradu, kao i dolazak nekoliko svetski poznatih brendova koji su po prvi put predstavljeni našem tržištu“, kaže generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Naš sagovornik ističe da je u Srbiji tokom 2025. godine postalo jasno da treba više da se uradi po pitanju transformacije ka e-mobilnosti.

„Projekat najavljen još 2023. godine, koji je predviđao pretvaranje 16 odmorišta na auto-putevima u takozvane zelene stanice, još uvek nije realizovan, niti su preduzeti značajniji iskoraci u razvoju mreže punjača, kao i uvođenju ne-finansijskih podsticaja za električna vozila. Kao Asocijacija smo dali i određene predloge za novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, poput uvođenja zelenih registarskih tablica za električna vozila, mogućnosti upravljanja lakim komercijalnim vozilima do 4,25 tone sa B kategorijom vozačke dozvole (po uzoru na praksu Evropske unije)… Još uvek nemamo nikakvu povratnu informaciju – da li će ti predlozi biti implementirani u novi Zakon“, podseća Ćorović.

Kada je reč o finansijskoj podršci, budžet za subvencije za električna vozila u 2025. godini inicijalno je bio planiran na svega 170 miliona dinara i tek je naknadno, tokom godine, povećan kako bi se ispunili zahtevi pristigli do kraja oktobra.

„Smatramo da bi za 2026. godinu ovaj budžet trebalo planirati na znatno višem nivou, najmanje oko 500 miliona dinara, imajući u vidu sve bogatiju ponudu i rastuću tražnju za električnim vozilima. Pored toga, godinama ukazujemo na potrebu da se postepeno ograniči uvoz polovnih vozila. U Srbiji se i dalje uvoze vozila Euro 3 i Euro 4, često stara i do 25 godina, koja predstavljaju značajan ekološki i bezbednosni izazov. Takva mera je predviđena i u strateškim dokumentima vlade iz 2022. godine, ali do sada nije sprovedena u praksi“, objašnjava generalni sekretar Asocijacije.

Ćorović dodaje da se u Srbiji u 2026. mora otvorenije govoriti o pitanju polovnih vozila, jer se već godinama ne sprovode mere koje su same državne institucije predvidele.

Kada je reč o električnim vozilima, očekivanja za 2026. postoje, ali su direktno vezana za konkretne poteze države.

„Uz veće subvencije, uvođenje ne-finansijskih podsticaja i nastavak razvoja mreže javnih punjača, realno je očekivati da udeo električnih vozila u Srbiji u narednoj godini može da se približi nivou od oko dva odsto tržišta. U suprotnom bojim se da ćemo i dalje ostati na začelju regiona, uprkos jasnim strateškim dokumentima i trendovima koji su već odavno prisutni“, ističe naš sagovornik.