Prognoze MMF-a revidirane naniže, ali optimistični izgledi za Srbiju 2030.

Aprilske prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za globalni rast, kao i za rast privreda velike većine zemalja pojedinačno, značajno su smanjene u poređenju sa očekivanjima objavljenim u januaru ove godine.

“Nakon što je izdržala dugotrajnu seriju šokova bez presedana, činilo se da se globalna ekonomija stabilizovala, sa uravnoteženim, ali nedovoljnim stopama rasta. Međutim, pejzaž se promenio kako vlade širom sveta menjaju prioritete politike, a neizvesnosti su se popele na nove maksimume”, piše MMF u svom najnovijem izveštaju.

Ovo je, naravno, pre svega posledica novih carinskih stopa SAD, podignutim na nivoe koji nisu viđeni tokom jednog veka, što je preko noći stvorilo veoma nepredvidivo okruženje.

MMF sada očekuje da će globalna bazna inflacija opasti nešto sporijim tempom nego što se očekivalo u januaru. Pojačani rizici od recesije dominiraju prognozama pojedinačnih država, usled eskalacije trgovinskih tenzija i prilagođavanja finansijskog tržišta.

“Divergentne i brzo promenljive političke pozicije ili pogoršanje raspoloženja mogli bi da dovedu do još strožih globalnih finansijskih uslova. Podsticanje trgovinskog rata i povećana neizvesnost trgovinske politike mogu dodatno ometati i kratkoročne i dugoročne izglede za rast. Smanjenje međunarodne saradnje moglo bi da ugrozi napredak ka otpornijoj globalnoj ekonomiji”, zaključuju u MMF-u.

Promena monetarne, trgovinske i fiskalne politike mogla bi da dovede do naglog zaoštravanja globalnih finansijskih uslova i odliva kapitala, što bi posebno uticalo na tržišta u razvoju.

Demografske promene ugrožavaju fiskalnu održivost, dok nedavna kriza troškova života može ponovo izazvati društvene nemire, pišu u izveštaju ekonomski analitičari međunarodne monetarne organizacije.

Ograničenija međunarodna razvojna pomoć mogla bi da gurne zemlje sa niskim prihodima dublje u dugove, ugrozivši životni standard.

U ovom kritičnom trenutku, politike bi trebalo da budu kalibrisane da podstiču međunarodnu saradnju, istovremeno osiguravajući unutrašnju ekonomsku stabilnost, čime se pomaže u smanjenju globalnih neravnoteža. To je u ovom trenutku, ipak, teško očekivati u svetu sa sve većim tenzijama.

Važni statistički indikatori, kao što su rezultati redovnih anketa menadžera prodaje i nabavke u maloprodaji ukazuju na usporavanje rasta u razvijenim ekonomijama. U Sjedinjenim Američkim Državama raspoloženje potrošača i investitora je početkom godine bilo optimistično, ali je u kratkom roku postalo znatno tmurnije, otkako su objavljene Trampove tarife.

Na tržištu rada razvijenih zemalja zapošljavanje je uglavnom usporilo, a najavljena su nova otpuštanja, najpre u SAD i Nemačkoj.

Predviđanja za region Zapadnog Balkana

U najnovijem paketu podataka pregledali smo statistiku i prognoze koje se tiču zemalja Zapadnog Balkana.

Izvor: MMF, osim za *podaci Monstata za kraj 2024.

U tabeli se nalaze izdvojeni očekivani podaci za 2025. godinu u vezi sa prognoziranim rastom BDP-a, BDP-om po glavi stanovnika i nezaposlenošću, ali i udeo u svetskoj ekonomiji – za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Kada se prognoza MMF-a “rastegne” do krajnje tačke vremenskog raspona, u ovom slučaju do 2030. godine – od pomenutih pet zemalja Srbiji se predviđa najveći rast – od četiri odsto.

Na drugom mestu je Albanija sa 3,5 odsto rasta u 2030. godini, ali uz postepeno usporavanje, baš kao što je to slučaj i sa privredama Crne Gore i Severne Makedonije.

U aprilskom izveštaju MMF-a za Srbiju se navodi najverovatniji ekonomski rast od 3,5 odsto BDP-a u ovoj godini, uz inflaciju od četiri odsto na godišnjem nivou.