Proizvodnja bicikla za vreme pandemije doživela bum, ali su usledili novi izazovi
EkologijaPoslovanjeSrbijaZdravlje
29.5.2024 10:11 Autor: Milica Vojtek 1
U moru negativnih stvari koje je donela pandemija korona virusa dogodile su se i neke pozitivne promene, poput one da su se ljudi okrenuli zdravijem stilu života, sportu i rekreaciji. U tom periodu proizvođači sportske opreme doživeli su svojevrsni bum, a među njima i proizvođači bicikala.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupan broj firmi koje se bave proizvodnjom bicikala i invalidskih kolica u našoj zemlji je 29. Ove kompanije su u toku 2022. godine ostvarile prihode od 7,2 milijarde dinara (7.205.161.000), dok je ostvarena dobit iznosila 426.375.000 dinara.
Samo godinu dana ranije – 2021. ove kompanije ostvarile su prihod od 7.350.434.000 dinara i dobit od 655 miliona dinara (655.293.000), dok su u prvoj godini pandemije (2020) poslovni rezultati bili sledeći: ostvareni prihod iznosio je 5.932.176.000, a dobit 445.722.000 dinara.
Među najvećim proizvođačima bicikala izdvojile su se kompanije: Planet bike, Capriolo, Crossbike, Venera bike, Velo partner, Cassini wheels, Kripton company, Markoni sport, E prime, Sporting machine… Najveća među pomenutima je Planet bike, koja zapošljava 239 radnika, a u 2022. godini ostvarila je dobit veću od 100 miliona dinara (102.188.000).
Zanimljivo je da dve kompanije koje su imale radile „u plusu“ u 2022. godini nemaju registrovane zaposlene.
Marija Đukić, vlasnica firme Markoni sport koja se bavi proizvodnjom, ali i rentiranjem bicikala, objašnjava da se u našoj zemlji bicikle „ne proizvode”, već se zapravo sklapaju od delova.
“Mi smo imali veliku potražnju za biciklama tokom 2020. i 2021. godine, kada je i rast prodaje bio izuzetan. U tom periodu imali smo problema sa snabdevanjem, pošto je veliki broj proizvođača tada ušao u velike lagere”, objašnjava Đukić u razgovoru za Biznis.rs i ističe da su nakon ovih dešavanja svoju proizvodnju autsorsovali. Ona navodi i da njena firma ne izvozi bicikle, ali u našoj zemlji sarađuje sa pojedinim sportskim i dečjim brendovima.
Govoreći o tome kako napraviti uspeh u ovom poslu, Đukić objašnjava da su moguća dva puta – prvi je da se bavite proizvodnjom skupih bicikli, za šta, kako kaže, tržište u našoj zemlji ne postoji – izuzev crnog tržišta koje država već godinama pokušava da uredi. Drugi način je masovna proizvodnja, koja podrazumeva izvoz.
Vlasnica Markoni sporta objašnjava i da je biciklizam, kako kod nas tako i u svetu, u velikoj krizi, zbog pada standarda, kao i da ljudi sve manje novca izdvajaju za ovaj vid rekreacije. Sa druge strane, prema rečima naše sagovornice, rentiranje bicikala se ne smanjuje i opstaje svih ovih godina.
“Mi imamo najveći sistem za rentiranje bicikala, nalazimo se sa obe strane Ade, kao i na 25. maju. Plan je da se proširimo i na druge gradove” , zaključila je Đukić.
Dejan Olah, generalni menadžer kompanije Capriolo, saglasan je da su godine pandemije donele veliku potražnju kada su bicikle u pitanju, ali isto tako da su stigli i novi izazovi.
“Poslovanje u svetu biciklizma je sezonalnog karaktera i najvećim delom pikove ima u aprilu i maju. Takođe, svaka godina je specifična i nosi svoje izazove. Tokom 2020. i 2021. godine, kada je trajala pandemija Covid-19, bila je velika potražnja za sportskom opremom, jer su ljudi bili u neizvesnosti i većinom su odmor provodili na planinama i domaćim turističkim destinacijama. Odmor se ogledao u šetnjama, vožnji bicikla po prirodi, pa je samim tim i prodaja bicikala doživela uspon“, kaže on u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da „gde ima uspona ima i padova“.
„Velika potražnja dovela je do kašnjenja isporuka brodom, odnosno do enormnog poskupljenja brodskog transporta, što je uslovilo poskupljenje proizvoda na tržištu generalno. Sve to je dovelo do pada prodaje u 2022. i 2023. godini. Pored svega toga javlja se i višak polovne robe po internet sajtovima za online prodaju, što dodatno otežava prodaju novih proizvoda”, kaže Olah.
Pročitajte još:
Naš sagovornik navodi i da se u poslednjih nekoliko godina „javlja znatno veće interesovanje za bicikle i – naročito – električne bicikle kao ekološke proizvode, odnosno proizvode koji umnogome olakšavaju saobraćaj, pogotovo u velikim gradovima gde su izražene saobraćajne gužve i nedostatak mesta za parkiranje“.
Kako kaže, ljudi se sve više okreću biciklima, e-biciklima i električnim trotinetima.
| Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnja bicikala i invalidskih kolica | |||
|---|---|---|---|
| Ime firme | Dobit u 2022. godini | Prihodi u 2022. godini | Broj zaposlenih |
| PLANET BIKE CO. DOO BEOGRAD | 102.188.000 | 1.925.158.000 | 239 |
| CAPRIOLO DOO BAČKA TOPOLA | 99.862.000 | 2.258.141.000 | 216 |
| DOO CROSSBIKE ZAJEČAR | 83.447.000 | 815.676.000 | 93 |
| VENERA BIKE DOO SUBOTICA | 50.459.000 | 943.209.000 | 86 |
| VELO PARTNER d.o.o. Kruševac | 46.428.000 | 249.656.000 | 7 |
| CASSINI WHEELS DOO | 24.227.000 | 178.154.000 | 28 |
| KRIPTON COMPANY DOO BAČKA TOPOLA | 16.399.000 | 510.865.000 | 59 |
| MARKONI SPORT DOO BEOGRAD | 3.225.000 | 167.953.000 | 32 |
| E Prime doo | 2.301.000 | 44.352.000 | 5 |
| SPORTING MACHINE DOO NIŠ | 367.000 | 29.546.000 | 3 |
| BIMOTO-TOMI | 315.000 | 15.342.000 | 5 |
| DUŠAN VUJIČIĆ PR JUŽNI METALIS 037 | 187.000 | 15.891.000 | 2 |
| STEINTRIKES DOO SUBOTICA | 110.000 | 20.870.000 | 10 |
| PARALEKS DOO BEOGRAD, LEŠTANE | 100.000 | 11.601.000 | 3 |
| Ono Bikes doo | 12.000 | 638.000 | 0 |
| KOYOTE SPORT DOO INĐIJA | 5.000 | 107.000 | 0 |
| MOJ BICIKL DOO Beograd | -21.000 | 2.778.000 | 1 |
| SAN IMPEX – U LIKVIDACIJI | -124.000 | 2.656.000 | 1 |
| EUROVID DOO BEOGRAD RESNIK | -925.000 | 10.345.000 | 1 |
| Ekomotors 2021 d.o.o. | -2.127.000 | 1.923.000 | 2 |
 *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima | |||
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Inquiete
7.6.2024 #1 AuthorBilo bi baš lepo kada bismo u Beogradu imali više staza za vožnju.