Prosečna zarada u Beogradu gotovo 48 odsto veća nego u Šumadiji i zapadnoj Srbiji

Razlike u zaradama i pokazateljima tržišta rada među regionima Srbije ostale su izražene i tokom 2025. godine. Beogradski region imao je najviše prosečne neto zarade i stopu zaposlenosti, dok je Južna i Istočna Srbija zabeležila najvišu stopu nezaposlenosti i najveći udeo stanovništva van radne snage, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljeni u publikaciji „Regioni u Republici Srbiji“.

Prosečna neto zarada u Srbiji u 2025. godini iznosila je 109.462 dinara, što je nominalno 11,5 odsto, a realno 7,4 odsto više nego godinu ranije. Međutim, regionalni podaci pokazuju da rast zarada nije uklonio razlike u prihodima zaposlenih.

Najveća prosečna neto zarada zabeležena je u Beogradskom regionu, gde je iznosila 136.911 dinara, dok je najniža bila u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, sa 92.602 dinara. Razlika između ova dva regiona iznosila je 44.309 dinara, odnosno beogradska prosečna zarada bila je gotovo 48 odsto veća.

U Regionu Južne i Istočne Srbije prosečna neto zarada iznosila je 94.599 dinara, dok je u Vojvodini dostigla 103.566 dinara.

Na nivou Srbije prosečna bruto zarada iznosila je 151.086 dinara i bila je nominalno veća za 11,6 odsto, a realno za 7,5 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Beograd prednjači po zaradama i zaposlenosti

Prema Anketi o radnoj snazi, stopa zaposlenosti u Srbiji u 2025. godini iznosila je 51,2 odsto, što je za 0,2 procentna poena manje nego prethodne godine. Najviša stopa zaposlenosti zabeležena je u Beogradskom regionu – 55,6 odsto, a najniža u Regionu Južne i Istočne Srbije – 47,2 odsto. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji ova stopa dostigla je 51,2 odsto, a u Vojvodini 50,1 odsto.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti na nivou Srbije iznosila je 8,7 odsto, što je za 0,1 procentni poen više nego 2024. godine. I u ovom pokazatelju razlike među regionima bile su izražene.

Najniža stopa nezaposlenosti zabeležena je u Beogradskom regionu, gde je iznosila 6,9 odsto. Slede Vojvodina sa osam odsto i region Šumadije i Zapadne Srbije sa 8,6 odsto, dok je najviša stopa, od 11,9 odsto, zabeležena u regionu Južne i Istočne Srbije.

Razlike su vidljive i u udelu stanovništva van radne snage, odnosno osoba koje nisu zaposlene niti se prema metodologiji Ankete o radnoj snazi smatraju nezaposlenima. Na nivou Srbije ovaj pokazatelj iznosio je 44 odsto, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji dostigao 46,5 odsto. Najniži je bio u Beogradskom regionu – 40,3 odsto.

U Vojvodini je stopa stanovništva van radne snage iznosila 45,5 odsto, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 44 odsto.

Broj registrovanih zaposlenih blago smanjen

Ukupan broj registrovanih zaposlenih u Srbiji tokom 2025. godine iznosio je 2.364.301, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 0,2 odsto.

Posmatrano po regionima, broj registrovanih zaposlenih povećan je jedino u Beogradskom regionu, za 0,9 odsto, dok je najveći pad zabeležen u Južnoj i Istočnoj Srbiji, za 1,6 odsto.

Ovi podaci ukazuju na nepovoljnija kretanja na tržištu rada u južnim i istočnim delovima zemlje, gde su istovremeno zabeleženi najniža stopa zaposlenosti, najviša stopa nezaposlenosti i najveći udeo stanovništva van radne snage.

Hrana i računi odnose više od polovine budžeta domaćinstava

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji, u novcu i naturi, iznosili su 109.136 dinara u 2025. godini, dok su prosečni izdaci za ličnu potrošnju dostigli 109.787 dinara. U odnosu na prethodnu godinu, prihodi su nominalno porasli za 11,7 odsto, a izdaci za 11,8 odsto. Prosečni mesečni izdaci tako su bili za 651 dinar veći od prihoda.

Najveći deo prihoda domaćinstava poticao je iz redovnog radnog odnosa, sa udelom od 54,8 odsto, dok su penzije činile 29,8 odsto. Prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova činili su 3,8 odsto, naturalna potrošnja 2,4 odsto, a primanja od socijalnog osiguranja i prihodi van redovnog radnog odnosa po 2,3 odsto. Preostalih 4,6 odsto prihoda poticalo je iz ostalih izvora.

Najveći deo izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava odlazio je na hranu i bezalkoholna pića, koji su činili 36,6 odsto ukupnih troškova. Za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva izdvajano je 16,1 odsto, a za transport devet odsto.

Slede izdaci za ostale lične predmete i usluge, sa udelom od šest odsto, komunikacije sa 5,5 odsto, rekreaciju i kulturu sa 5,3 odsto, odeću i obuću sa 4,7 odsto, alkoholna pića i duvan sa 4,4 odsto, kao i zdravlje, na koje je odlazilo četiri odsto ukupne potrošnje. Preostalih 8,4 odsto činili su izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

Podaci ukazuju na to da su osnovne životne potrebe zauzimale najveći deo budžeta domaćinstava, ostavljajući manje prostora za ostale kategorije potrošnje.

Južna i istočna Srbija prednjače i po prosečnoj starosti stanovništva

Posmatrano zajedno, podaci o zaradama, zaposlenosti, nezaposlenosti i starosti stanovništva ukazuju na to da regionalne razlike u Srbiji nisu ograničene samo na visinu primanja. One su vidljive i u demografskim pokazateljima.

Prema procenama RZS-a, sredinom 2025. godine najviše stanovnika imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije, 1.782.898, što je činilo 27,2 odsto ukupnog stanovništva zemlje. U Vojvodini je živelo 1.716.238 stanovnika, odnosno 26,2 odsto, a u Beogradskom regionu 1.681.470, odnosno 25,7 odsto. Region Južne i Istočne Srbije imao je 1.369.295 stanovnika, što je predstavljalo 20,9 odsto ukupnog stanovništva.

Prosečna starost stanovnika bila je najniža u Beogradskom regionu, 43 godine, a najviša u Južnoj i Istočnoj Srbiji, 45,2 godine. U Vojvodini je iznosila 43,9, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 44,7 godina.