Prvih 1.000 privrednika prijavilo se za POS terminale po promotivnim uslovima

Broj bezgotovinskih plaćanja na domaćem tržištu uporno raste, i danas je čak tri i po puta veći u odnosu na pre šest godina, ali se i dalje za svakodnevne kupovine, pa čak i za plaćanja narudžbina preko interneta daleko više koristi gotovina.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“ pokrenula je zato promotivni program preko koga se od marta do juna ove godine ukupno 1.056 preduzetnika prijavilo za korišćenja POS terminala pod povoljnim uslovima – a prijave su i dalje u toku.

Na promociji rezultata postignutih za prva tri meseca sprovođenja POS programa, predstavnici Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje istakli su da su zadovoljni rezultatima i podsetili da je cilj da se infrastruktura za bezgotovinska plaćanja proširi za 25.000 POS terminala u naredne tri godine.

„Želimo da svi učesnici u platnom ekosistemu imaju koristi od bezgotovinskog načina plaćanja, a pre svega da korisnicima odnosno kupcima omogućimo da sami izaberu na koji način će plaćati, dok trgovci zahvaljujući programu ‘Bolji način’ mogu po promotivnim uslovima da ‘isprobaju’ bezgotovinska plaćanja i tako prošire poslovanje, povećaju broj kupaca i zaradu“, istakla je direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH kompanije Mastercard Jelena Ristić i naglasila da se povećanjem broja bezgotovinskih transakcija smanjuje siva ekonomija.

Detaljni vodič o tome kako se prijaviti za POS uređaj objavio je i Biznis.rs a od početka programa, u martu ove godine pa do početka juna prijavilo se ukupno 1.056 privrednika, među kojima je najviše preduzetnika i preduzeća iz delatnosti trgovine i popravke motornih vozila. Do sada je u okviru ovog programa instalirano 566 POS terminala.

Generalni direktor za jugoistočnu Evropu kompanije Visa Vladimir Đorđević ukazao je na to da u instaliranju POS terminala u okviru ovog programa prednjače privrednici iz centralne Srbije i Vojvodine, kao i da je najviše malih preduzeća.

„Povećao se i promet po aktivnom POS terminalu, koji je premašio vrednost od 115.000 dinara, što govori o podizanju svesti ne samo kod privrednika koji prihvataju bezgotovinska plaćanja, već i potrošača, koji sve više koriste kartice“, rekao je Đorđević.

U okviru konferencije predstavljeno je i istraživanje o finansijskoj pismenosti agencije SmartPlus Research, a koje je pokazalo da je plaćanje karticama najzastupljeniji oblik bezgotovinskog plaćanja, ali i da gotovo 31 odsto ispitanika ne koristi nijedan oblik takvih transakcija, uključujući tu mobilno i elektronsko bankarstvo, kao i instant plaćanje QR kodom.

Pokazalo se, takođe, da je plaćanje gotovinom zastupljenije od plaćanja karticom čak i kada se kupuje preko interneta, a menadžer za istraživanja SmartPlus Research Marko Nikolić je napomenuo da iz odgovora ispitanika proizilazi da postoji problem sa percepcijom bezbednosti plaćanja.

Narodna banka Srbije je, takođe, pre nekoliko dana objavila osvrt na inicijative za dodatna ograničenja ili zabrane upotrebe gotovine, u kome je između ostalog poručila da bi veštačko ukidanje gotovinskih plaćanja značilo samo osiromašenje nacionalne ekonomije i korist isključivo pojedinih, najčešće internacionalnih privatnih kompanija.

„O destimulaciji upotrebe gotovine može se razmišljati isključivo tako da bezgotovinska plaćanja treba da budu isplativa i praktična za upotrebu kako bi zamenila gotovinu“, naglasila je NBS i ocenila da je trgovcima korišćenje bezgotovinskog platnog instrumenta „neretko skupo“.

Na pitanje novinara o porukama NBS, predstavnici Mastercarda i Visa naglasili su da im nije poznato da postoje inicijative za ograničenje upotrebe gotovine.

„Kada je reč o troškovima, ono što radimo je upravo u pravcu smanjenja troškova transakcija i manipulisanja novcem, bilo da je reč o gotovini ili digitalno. Trgovci imaju troškove i kada je reč o gotovini kao i kada se radi o bezgotovinskim transakcijama“, rekao je Đorđević iz Visa.

Jelena Ristić iz Mastercard je rekla da je fokus programa „Bolji način“ na promociji prednosti bezgotovinskog plaćanja ali i na nuđenju izbora kupcu oko toga kako želi da plati.

„Vrlo malo se priča o troškovima gotovinskih plaćanja, koja čine najveći deo platnog prometa. Inicijative sa razvijenih tržišta zato upravo idu u pravcu smanjenja (gotovine u prometu)“, objasnila je Ristić.

U platnoj infrastrukturi Srbije inače ima 120.000 POS terminala, a još 3.600 trgovaca nudi online kupovinu i plaćanje, podaci su programa „Bolji način“.

Savetnica u MInistarstvu finansija Ana Jović naglasila je da je siva ekonomija ključni problem kroz čiju prizmu Vlada posmatra i pitanje bezgotovinskih plaćanja.

„Tamo gde nema fiskalnih računa, nema ni plaćanja poreza. Zbog toga je nama važno da različiti tipovi bezgotovinskog plaćanja budu prisutni u ponudi, ne samo kroz POS terminale. Postoji više načina da se plati gotovinski, i zato je važno raditi na edukaciji građana i privrede“, rekla je Jović i podsetila na rešenje za instant plaćanja koje je razvila NBS.