Rajić: Poreski sistem je preglomazan, imamo prevelik broj komplikovanih propisa koji se često menjaju

Poreska uprava je 27. novembra raspisala konkurs za prijem 175 pripravnika, i to za mlađe poreske inspektore za poslove kontrole i pripravnike na poslovima analitičko-poreske kontrole. Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić u razgovoru za Biznis.rs kaže da je godinama unazad evidentan nedostatak poreskih inspektora.

Ipak, on smatra da je glavni problem to što je naš poreski sistem preglomazan. Postoji prevelik broj komplikovanih propisa koji se, kako kaže, često i menjaju, pa ni privrednici ni knjigovođe više ne mogu da isprate novine, a one iziskuju i dodatna novčana sredstva za firme.

“Problem je u tome što ceo pristup naše Poreske uprave i sistema polazi od toga da su svi potencijalno krivi i u nekom poreskom prekršaju dok se ne dokaže suprotno. Naša država insistira da privreda pravi i čuva čitavu gomilu nepotrebne dokumentacije u firmama, kako bi u svakom trenutku mogli da pokažemo da je svaka transakcija i sve što smo izvršili urađeno u skladu sa propisima i zakonima”, navodi Rajić.

Ipak, on dodaje da je bilo i nekih dobrih rešenja i pomaka.

“Pre svega u domenu za preduzetnike i takozvane male entitete, kojima je sada lakše jer dobijaju poreska rešenja na vreme i znaju svoje obaveze”, ističe naš sagovornik.

Kako kaže Dragoljub Rajić, kada smo ušli u sistem fiskalizacije i PDV-a 2004. godine mi smo zadržali osnovu i tretman poreskih obveznika kao u socijalističkom periodu, gde su firme sve unapred morale da pravdaju.

“Moderne poreske uprave u evropskim zemljama rade na takozvanim principima praćenja tokova novca. Ukoliko postoji sumnja ili ukoliko odaberu neki nasumičan uzorak firmi i krenu da ‘češljaju’ delatnost u kojoj će izvršiti kontrolu, one se fokusiraju na praćenje tokova novca kod poslovnih banaka, ne vrše proveru za sve. Zapravo kontroliše se gde može da dođe do pranja novca ili do utaje poreza”, napominje Rajić.

On zato smatra da postojeći poreski propisi u Srbiji moraju da se modernizuju i pojednostave, kako se ne bi nepotrebno kontrolisao svaki papirić.

“Kod nas inspektori kada uđu u firmu gledaju da li je došlo do greške prilikom obračunavanja dnevnice za službeni put. Da li je firma prešla neoporezivi iznos, pa su minimalno u pretplati ili imaju neki simboličan dug”, objašnjava Rajić i dodaje da takve kontrole postoje i u evropskim zemljama, ali da za tako sitne stvari postoji i margina greške, koja se toleriše jer nastaje u postupku obračunavanja.

“Osnovni problem poreskog sistema i utaje poreza u Srbiji je što mi imamo na stotine i hiljade takozvanih fiktivnih firmi. Te firme su podizvođači u procesima tendera i javnih nabavki. Prema podacima Transparency International, godišnje se iz različitih transakcija uz pomoć ovakvih preduzeća izvuku milijarde evra, a čitav niz fiktivnih firmi služi kao pokrivalica za ulaz prljavog novca u Srbiju i pranje novca od ilegalnih aktivnosti”, ističe koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Sa druge strane, Dragoljub Rajić naglašava da su poreski propisi i zakoni poput Zakona o PDV-u i Zakona o privrednim društvima za privrednike vrlo komplikovani i često iziskuju dodatno angažovanje ljudi, a samim tim i veća novčana izdvajanja.

“Zakon o PDV-u, na primer, u ovom trenutku ima više od 1.700 strana tumačenja. Ljudi u finansijskim odeljenjima gube vreme i energiju, a neki su i bespotrebno dodatno zaposleni samo da se bave tumačenjem tih propisa. Pored ljudi u samoj kompaniji plaćaju se finansijski i poreski savetnici kako bi eksterno pomogli firmama da se potencijalno ne bi našle u poreskom prekršaju”, napominje naš sagovornik i ponavlja da kontrola mora da bude usmerena na tokove novca i da je Srbiji neophodan nov, moderan Zakon o poreklu imovine.

On takođe smatra da je privreda kroz onlajn fiskalizaciju i uvođenje sistema elektronskih faktura naterana da dodatno plaća čitav niz troškova i da angažuje ljude kako bi ispunila svoje obaveze, a da nijedan od ta dva sistema nije ispunio svoju namenu.

PU: „Smanjeni kadrovski kapaciteti ne utiču na izvršavanje radnih zadataka“

Biznis.rs je pokušao od Poreske uprave da dobije odgovore na pitanja koliki je deficit poreskih inspektora u Srbiji, koliko ih ima u najvećim gradovima (Beogradu, Novom Sadu i Nišu) i kakvo je interesovanje za ove pozicije, odnosno koliko kandidata se do sada javilo na konkurs za pripravnike.

Nakon desetak dana čekanja nismo dobili nijedan konkretan odgovor, već samo zaključak da – „dosadašnja situacija u pogledu smanjenog kadrovskog kapaciteta nije uticala na izvršavanje planiranih radnih zadataka i ciljeva“.

„Poreska uprava već godinama beleži konstantan rast naplate prihoda u svojoj nadležnosti, uz povećanje efikasnosti u kontrolama koje sprovodi, što je rezultat višegodišnje reforme koja je uz digitalizaciju i automatizaciju značajnog broja aktivnosti u svoj fokus stavila analizu rizika i identifikaciju visokorizičnih poreskih obveznika. To rezultira racionalnijim i daleko efikasnijim sistemom kontrole poreskih obveznika”, odgovorili su iz Poreske uprave na naše pitanje o broju i deficitu poreskih inspektora.

Kako ističu, njihov prioritet je da obezbede potreban broj poreskih službenika i zato podsećaju da je trenutno objavljen konkurs za prijem 175 pripravnika za inspektore kontrole i naplate, sa fokusom na popunjavanje radnih mesta u filijalama u velikim gradovima, u skladu sa procesom centralizacije rada PU.

“Ovim putem pozivamo sve mlade ljude da se prijave i iskoriste ovu priliku za rad u Poreskoj upravi. Mladim kadrovima se nudi prednost rada u državnoj instituciji, što podrazumeva zaposlenje na neodređeno vreme – faktor dugoročne sigurnosti i stabilnosti, uz sve zakonske beneficije, što je put izgradnje karijere u pouzdanom radnom okruženju”, zaključuju iz PU.

Napominju i da Poreska uprava u narednom periodu i tokom naredne godine planira raspisivanje konkursa za sva slobodna sistematizovana radna mesta, uz pojednostavljenu proceduru podnošenja konkursne dokumentacije, što će omogućiti brže i efikasnije zapošljavanje.