Raste vrednost izvoza srpskog oružja, otvorena nova tržišta

Vrednost izvoza naoružanja i vojne opreme u 2021. godini je porasla, otvorena su neka nova ad hoc tržišta dok su „star“ kupci zadržani i ponovo se pokazalo da je stanje na globalnom planu od presudnog značaja za tu vrstu izvoza, rekao je za Biznis.rs vojni analitičar Aleksandar Radić, komentarišući podatke iz najsvežijeg Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme.

Radić je podsetio da je prvi izveštaj tog tipa objavljen 2005. godine, i da se praćenjem podataka koji su obavljivani mogu prepoznati „pikovi“ u izvoznoj aktivnosti naše namenske industrije.

„Jedan od njih desio se 2007. godine, kada su potpisani i počeli da se realizuju ugovori sa Irakom, dok je naredni impuls stigao posle 2010. kada su glavni kupci bili Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, koji su nabavljali sredstva nestandardnih, ‘istočnih’ kalibara“, objasnio je naš sagovornik.

Kada je reč o kretanju vrednosti izvoza, Radić za Biznis.rs ističe da je, prema podacima iz godišnjih izveštaja, ona u 2021. porasla pošto je nekoliko godina unazad opadala, a da se može očekivati da će izbijanje rata u Ukrajini dovesti do daljeg rasta jer je interes za nabavku naoružanja, vojne opreme i municije drastično porastao.

Kada je reč o realizovanom izvozu, on je 2021. godine iznosio 448,92 miliona dolara, a njegova vrednost u odnosu na 2020. povećana je za 64,67 miliona dolara ili za 17 odsto. Iz izveštaja za 2021. godinu vidljivo je da su u tom periodu najveći kupci srpskog naoružanja SAD, Azerbejdžan i Uganda.

„Kada je reč o SAD, ne radi se o snabdevanju američkih vojnih snaga. Najveći deo tih poslova odnosi se na izvoz naoružanja iz ‘Zastave’ za njihovo civilno tržište, a iako iz izveštaja to nije vidljivo, radi se o naoružanju iz programa ‘Kalašnjikov’ izvedenom prema američkim propisima, kao i municije iz ‘Prvog partizana'“, objašnjava Radić.

Dobar deo izvoznih poslova, prema njegovim rečima, obavljen je i na osnovu američkog sertifikata krajnjeg korisnika, radi snabdevanja američkih saveznika.

Kada je reč o Azerbejdžanu i Ugandi, Radić ukazuje da se radi o novootvorenim, ad hoc tržištima.

„Te dve zemlje do sada nikada nisu bile u vrhu liste, i radi se o ad hoc poslovima. Azerbejdžan i Uganda su u procesu modernizacije vojske, i to je bila prilika za nove poslove. Sa druge strane, na listi kupaca su već godinama Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir i Egipat kao i zemlje poput Bugarske, koje iz Srbije nabavljaju komponente za sopstvenu namensku industriju“, naveo je Radić.

Iz izveštaja je vidljiva razlika u vrednosti poslova za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2021. godini i realizovanog izvoza. Naime, izdata je 371 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 1,23 milijardi dolara, dok je vrednost realizovanog izvoza 448,92 miliona dolara.

„Ta razlika oduvek postoji, jer po proceduri prvo treba pribaviti sertifikat krajnjeg korisnika, što je prema propisima kojih se Srbija itekako drži, preduslov da bi se uopšte ušlo u posao. Tih sertifikata, takođe, može da bude mnogo, ili neka država može da izda sertifikat za istu robu nekolicini firmi. Ali, naredni filter je izdavanje dozvole – izvoz je moguć tek pošto ste dobili dozvolu, a sam izvozni posao može da bude realizovan i u nekoliko godina“, objašnjava Radić.