Rat u Ukrajini promenio pravce transporta nafte i naftnih derivata
Firme u fokusuPoslovanjeSrbija
27.11.2023 16:29 Autor: Mirjana Vasić Adžić 3
Kada je u pitanju uticaj na cene proizvoda, onda je logistika možda jedini segment u procesu od proizvodnje do prodaje koji može da varira. Ako se optimizuje logistika, moguće je da će se smanjiti cena proizvoda. A koliko se i na kakav način u Srbiji bavimo optimizacijom transporta?
U našoj zemlji je primetan sve veći broj firmi koje se bave ovom delatnošću. Za Biznis.rs svoje iskustvo u poslovanju u oblasti železničkog prevoza tereta u sopstvenim vagonima podelio je Milen Đokić, vlasnik i generalni direktor firme Standard Logistic iz Beograda.
Standard Logistic bavi se međunarodnim prevozom železničkog tereta, posebno nafte i naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda. Poseduje čak više od 1.000 vagona specijalnih namena. Standard Logistic ima međunarodne ugovore sa najznačajnijim petrohemijskim i naftnim kompanijama u Evropi. Radi na železničkom prevozu na relacijama unutar cele Evrope.
Prema rečima Milena Đokića, Standard Logistic nudi kompletnu logističku uslugu, što podrazumeva servis logističkog projektovanja, pokriva saobraćajne tokove na relacijama od najvećih rafinerija do luka jugoistočne Evrope, zapadne Evrope i istočne Evrope. Neki od klijenata ove kompanije su MOL, OMV, INEOS…
Firma Standard Logistic vodi odgovornu politiku i pridržava se svih međunarodnih standarda i u skladu sa tim angažuje specijalizovane savetnike za prevoz opasnih materija. Trenutno ima kancelarije u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
U vreme pandemije, a posebno kada je došlo do sukoba između Rusije i Ukrajine, lanci snabdevanja su morali da se promene. Prema rečima našeg sagovornika, to je bio veliki izazov za njihovo poslovanje, a s obzirom na to da su uspeli da uspešno odgovore na nove zahteve, poslovanje se nastavilo u dobrom smeru.
„Što se tiče same pandemije, ona nas je u jednom momentu usporila i to je bilo prilično značajno, jer su tokovi nafte i naftnih derivata stali. To je trajalo kraće vreme. Onda je došao rat u Ukrajini, koji je poremetio tokove i pravce snabdevanja. Do tog momenta roba se kretala iz Rusije i Ukrajine prema Zapadu, a sada su nađeni alternativni pravci. Na naše poslovanje je to uticalo čak povoljno, obim posla se povećao, porasla je potražnja za drumskim saobraćajem iz alternativnih izvora. Tako su Ukrajinci, koji su nekada kupovali naftu iz Rusije, sada morali da se snabdevaju iz drugih pravaca, sa mora ili iz zapadne Evrope”, objašnjava Đokić.
Sve je međusobno povezano, obim posla se na železnici drastično povećao zbog rata u Ukrajini i nemogućnosti korišćenja morskog i rečnog prevoza, a železnica nije imala kapacitete da odgovori na to, bila je preopterećena.
„Imali smo izazove koje smo morali da rešimo, da popunimo i povežemo te lance snabdevanja, derivati su u jednom momentu drastično poskupeli, trebalo je naći alternativne pravce i savladati ih. Počelo je da se kreće iz Hamburga za Srbiju, za centralnu Evropu i Ukrajinu. Obično roba nije išla iz tog pravca, obično je sa istoka išla na zapad”, ističe Đokić.
Prema rečima našeg sagovornika, najveći izazov u novonastaloj situaciji bio je naći vagone koji odgovaraju standardima u Zapadnoj Evropi. Situaciju su pratili i gledali da adekvatno odgovore na zahteve.
„Problem sa vagonima je najveći problem u zapadnim velikim lukama. Imali smo mobilnu radionicu koja je svaki vagon pregledala kako bi mogao da bude adekvatan za utovar. Bili smo fleksibilni, prilagođavali smo se i to smo radili u hodu”, objašnjava Đokić.
U rešavanju nove situacije koja je nastala na tržištu pomogla im je i umreženost sa evropskim i svetskim kompanijama iz ove oblasti. S obzirom na to da je Standard Logistic već dugo godina prisutan na sajmu logistike u Minhenu, upravo su im kontakti napravljeni tamo omogućili pristup međunarodnom tržištu.
„Već godinama izlazimo na sajam logistike u Nemačkoj, mi smo možda i prva srpska logistička firma koja se tu pojavila. Stalno smo u kontaktu sa kolegama iz celog sveta, najviše iz Evrope, tako da smo dosta lagano prešli na novi modalitet poslovanja koji se zahtevao od nas”, kaže Đokić.
Naš sagovornik poslovanje firme u 2023. godini karakteriše kao stabilno, ali takođe napominje da smatra da se može pričati o dolasku krize, ali ne na osnovu jasnih pokazatelja, već više u nagoveštajima i na osnovu opšteg utiska koji odaju evropski i svetski partneri.
„Nema jasnih ekonomskih pokazatelja, ali se to oseća u vazduhu. Potražnja opada, pa opada i proizvodnja, cene padaju, što je interesantno, ali ja sam optimističan. Nema tu sigurnih parametara koji bi ukazivali na recesiju, više je to strah od krize, nego što su realni pokazatelji, a po našem poslovanju i prometu ne može se primetiti pad”, konstatuje Đokić.
Dugoročni planovi preduzeća Standard Logistic su širenje i rast. Kada su se pojavili imali su drastičan rast, sada se to stabilizovalo.
„Želimo da zadržimo rast od desetak do 20 procenata godišnje. To nam je cilj, da to ide blago linearno, ali imamo i planove za nove projekte u budućnosti. Želimo da investiramo u lokomotive. Sada idemo u tom pravcu da budemo prvi privatni železnički operater. U Srbiji je liberalizovano tržište i to je moguće. Mi to i jesmo, to je zasebna firma osnovana 2022. godine, a 2023. godine je krenula da radi”, objašnjava naš sagovornik i još dodaje da će se investiranje u ovaj projekat nastaviti najverovatnije uz strateške partnere sa kojima su u pregovorima.
„Imali smo u planu pred koronu 2021. godine izgradnju jednog kontejnerskog terminala, ali zbog pandemije to nas je potpuno pokolebalo i pokvarilo planove. U jednom momentu smo već dosta investirali, ali smo zbog pandemije to ostavili po strani. Ta investicija je trenutno u fioci. U nekom trenutku ćemo sigurno nastaviti sa projektom”, uveren je Đokić.
Preduzeće Standard Logistic prisutno je na tržištu od 2011. godine. Prema rečima našeg sagovornika, zaposleni predstavljaju najveću vrednost kompanije i ono na šta je najponosniji.
„Ponosan sam na kvalitetan tim ljudi koji vodi preduzeće i tim koji vodi operativne poslove. To je veoma kvalitetan i stručan kadar koji može da odgovori na sve zahteve modernog poslovanja koji se postavljaju za logističke kuće trenutno”, iskren je Đokić.
Pročitajte još:
Na pitanje da li lako pronalazi kvalifikovan kadar, odgovara da mu je teško da nađe stručne ljude.
„Naše poslovanje je dosta specifično. Mi smo se odlučili da ulažemo u kadrove. Uzimamo mlade ljude sa fakulteta, bez iskustva i podučavamo ih. Dok steknu znanje i iskustvo prođe dve do tri godine, ali dobijamo kvalitetne stručnjake prema našim zahtevima. Možemo reći da smo jednim delom i obrazovna institucija za kadrove ovog profila”, ističe Đokić.
U nastavku pogledajte rangiranje najuspešnijih domaćih firmi u železničkom prevozu tereta, gde je Standard Logistic na visokoj drugoj poziciji. Podatke nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall.
Najuspešnija preduzeća u železničkom prevozu tereta | |||
---|---|---|---|
Pozicija | Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Rezultat poslovanja |
1. | TRANS CARGO LOGISTIC DOO BEOGRAD | 9.756.092.000 | 88.549.000 |
2. | STANDARD LOGISTIC DOO NOVI BEOGRAD | 2.118.011.000 | 26.341.000 |
3. | EUROLOGSYSTEM DOO BEOGRAD | 1.493.926.000 | 106.132.000 |
4. | KOMBINOVANI PREVOZ DOO | 1.404.481.000 | 151.281.000 |
5. | TRANSAGENT OPERATOR DOO BEOGRAD | 574.257.000 | 1.733.000 |
6. | PIMK doo | 523.721.000 | 20.287.000 |
7. | S RAIL DOO | 396.807.000 | 934.000 |
8. | DESPOTIJA d.o.o. Beograd | 345.606.000 | 20.918.000 |
9. | EURORAIL LOGISTICS DOO | 338.060.000 | 1.383.000 |
10. | SEL doo | 242.581.000 | 12.084.000 |
11. | SI-Cargo Logistics d.o.o. Beograd | 26.476.000 | 564.000 |
12. | PEARL RAIL LOGISTICS DOO BEOGRAD-NOVI BEOGRAD | 25.311.000 | 17.674.000 |
13. | Sirmium Rail d.o.o. | 19.482.000 | 562.000 |
14. | FORRAIL DOO BEOGRAD | 19.011.000 | 94.000 |
15. | KOPAX RAIL SERVICES D.O.O. | 12.840.000 | 93.000 |
16. | OBL LOGISTIC | 11.850.000 | 179.000 |
17. | ENNA TRANSPORT BGD | 7.730.000 | 104.000 |
izvor: CompanyWall, *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima |
SHALIMAR
27.11.2023 #1 AuthorOzbiljna firma koja je za svaku preporuku za saradnju!
SUNCE
28.11.2023 #2 AuthorTo se i moglo očekivati ali zapad svakako nije mislio da neće moći da naudi Rusiji a nije uspeo. Njihov ukupni prihod i pored rata se udvostručio jer su gas i nafta našli nove puteve.
oblak57
28.11.2023 #3 Authorsteta, od kad je rat mnoga preduzeca su u gubitku…