Ravnopravnost u srpskoj „ekonomiji tezgi“

Podela rada je nešto što nas prati od početka istorije do danas, pa se često određena zanimanja navode kao tipično ženska, odnosno muška.

Ova podela ne zaobilazi ni honorarne angažmane, pa će tako građevinske poslove, koji podrazumevaju težak fizički rad, obavljati muškarci, dok će na poslovima vezanim za čišćenje ili čuvanje dece uglavnom biti zaposlene žene.

Kako za Biznis.rs navodi Miloš Turinski iz Infostuda, jedno od najtraženijih ženskih honorarnih zanimanja u Srbiji jeste spremačica. Prema njegovim rečima, na srpskom tržištu postoji veliki deficit kada je ovo zanimanje u pitanju, pogotovo na teritoriji grada Beograda.

Ovo je zanimanje koje se uglavnom naplaćuje po satu, koji se kreće od 600, pa i 700 dinara. Iako ne postoji razlog da ovaj posao ne obavljaju i muškarci, njime se uglavnom bave žene starije od 40 godina ili one koje već imaju stalni posao, a ovo im je dodatni izvor prihoda.

“Spremačice same mogu da određuju koliko će raditi tokom dana. Da li će imati jednog klijenta ili tri zavisi isključivo od njih, kao i to da li će raditi pet ili svih sedam dana u nedelji. Koliko će raditi one određuju na osnovu toga koliko novca im je potrebno i koliko snage imaju da ulože u taj rad. Tako da ako biste uzeli da računate sa satnicom od 600 dinara po osam sati, sedam dana u nedelji, njihova mesečna zarada može biti i veća od 100.000 dinara”, ističe Turinski.

S druge strane, građevinski poslovi, koji se tradicionalno vezuju za muškarce, plaćaju se kroz dnevnice, a kako Turinski navodi one su prošle godine iznosile oko 50 evra. Ako bismo i tu uzeli u obzir matematiku, plata honorarnih građevinskih radnika bila bi oko 1.500 evra.

Naravno, tu treba uzeti u obzir da je u pitanju težak fizički rad, te da dolazi sa određenim rizicima, pa je visoka isplata ne samo opravdana, već i očekivana.

Takođe, ukoliko su teški fizički poslovi u pitanju poslodavac po zakonu ima puno pravo da ih nameni isključivo muškarcima, kaže Miloš Turinski.

Honorarni poslovi koje obavljaju i muškarci i žene

Takozvana “ekonomija tezgi” (gig economy) uključuje sve više zanimanja kojima se mogu baviti podjednako i muškarci i žene, kao što su kurirske usluge, odnosno dostava.

“Oba pola se podjednako bave ovim zanimanjima i, opet, sami sebi diktiraju koliko će sati raditi dnevno i koliku zaradu žele da naprave”, navodi Turinski.

U zavisnosti od sezone, i muškarci i žene traženi su na poljoprivrednim poslovima kao što je berba malina. U tom polju su se prošle godine cene dnevnica kretale između 25 i 30 evra, a kako stvari stoje, ove godine će biti i veće, kaže naš sagovornik. I tu je očigledno da nema značajnijih razlika u plati muškaraca i žena.

Iako živimo u svetu u kome su optužbe povremeno neosnovane, treba uzeti u obzir da se žene, kada su u pitanju stalni poslovi i u Srbiji i u Evropi rangiraju niže kada su u pitanju plate.

Podsećamo, rodni jaz u platama u EU je 2020. godine iznosio oko 13 odsto, dok su žene u Srbiji prošle godine u proseku zarađivale 8,8 odsto manje od muškaraca.