Razvoj vodoničnih tehnologija mogao bi da otvori 100.000 radnih mesta u Srbiji

Razvoj vodoničnih tehnologija u cilju skladištenja struje dobijene iz obnovljivih izvora je nešto na šta je stavljen akcenat u energetskom sektoru razvijenih zemalja, a u Srbiji bi sprovođenje tog procesa omogućilo otvaranje oko 100.000 radnih mesta, jedan je od zaključaka do kojih se došlo na predstavljanju “Vodonične strategije Srbije” u Srpskom poslovnom klubu Privrednik.

Prema rečima vođe Tima za izradu vodonične strategije Srbije Miljana Vuksanovića, ona predviđa da se do 2025. godine u našoj zemlji instalira 10 megavati (MW) elektrana na elektrolizu iz obnovljivih izvora energije, a u drugoj fazi do 2030. godine 100 MW i da se dobija 50.000 tona vodonika, prenosi Danas.

Procenjeno je da bi do 2050. godine proizvodnja mogla da dostigne oko 2,5 miliona tona za korišćenje u transportu, industriji i domaćinstvima.

„Svetski lider u primeni vodonika je Kina, a projekti se na tom planu veoma ozbiljno razvijaju u Evropskoj uniji, Indiji, Japanu, Južnoj Koreji, Sjedinjenim Američkim Državama. Upotreba vodonika kao energenta i medija za transport i skladištenje predstavlja alternativu primeni fosilnih goriva koji su veliki zagađivači, kroz oslobađanje ugljendioksida, odnosno efekat staklene bašte“, istakao je Vuksanović.

Proizvodnja vodonika iz obnovljivih izvora energije, kako je dodao, još uvek nije komercijalno isplativa, te je potrebno da i država opredeli deo sredstava kako bi taj projekat uspešno zaživeo, kao u razvijenim zemljama.

Vodonik se već široko koristi u pojedinim granama industrije, ali u ovom trenutku još uvek nije ostvario svoj potencijal za podršku prelazu na čistu energiju. Može se dobiti iz fosilnih goriva, biomase i vode.

Prirodni gas je trenutno primarni izvor za dobijanje vodonika, sa tri četvrtine godišnje globalne namenske proizvodnje, odnosno oko 70 miliona tona. Na to odlazi oko šest odsto globalne upotrebe prirodnog gasa. Ugalj je odmah posle gasa, a mali deo se proizvodi upotrebom nafte i električne energije. Cilj je da u budućnosti akcenat proizvodnje vodonika bude na čistoj energiji, odnosno obnovljivim izvorima.

Sa padom troškova za dobijanje struje iz obnovljivih izvora, posebno solarnih panela i vetroparkova, raste interesovanje za stvaranje vodonika iz elektrolize vode. Trenutno se na takav način dobija svega 0,1 odsto svetske namenske proizvodnje vodonika, ali kako jača potreba za iznalaženjem održive alternative za dobijanje energije iz fosilnih goriva interesovanje za vodoničnu tehnologiju postaje sve intenzivnije.

Zeleni ili čisti vodonik, dobijen na taj način, može da zameni fosilna goriva u industriji i transportu, a istovremeno da bude i sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije.

Kada je reč o dobijanju čistog vodonika u ovom trenutku se kao problem javlja to što je njegova proizvodnja prilično skupa. Shodno tome radi se na pojeftinjenju vodoničnih tehnologija kako bi ona mogla da se nađe u masovnoj upotrebi. Ta tehnologija može da omogući skladištenje struje dobijene iz obnovljivih izvora. U situacijama u kojima potrošnja električne energije ne bi bila velika viškovi bi mogli da se skladište i koriste kada se za to ukaže potreba.