Novo poskupljenje dinarskih kredita

Referentna kamata povećana na šest odsto

BankeIzdvajamoPoslovanjeSrbija

6.4.2023 12:22 Autor: Marko Andrejić 8

Referentna kamata povećana na šest odsto Referentna kamata povećana na šest odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto.... Referentna kamata povećana na šest odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto. Povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 procenata.

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamate na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, ističu iz centralne banke.

„Dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri su doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda“, naveo je Izvršni odbor NBS.

Ipak, ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9 odsto u martu (sa 8,5 odsto u februaru), bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7 procenata međugodišnje (sa 5,6 u februaru).

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

„I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekuje se da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja“, ocenjuje Izvršni odbor NBS i napominje da bi u smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Nedeljković: Cena nafte neće uticati na baznu inflaciju

Dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković ocenio je za Biznis.rs da trenutne promene u ceni nafte na svetskom tržištu ne bi trebalo da utiču na baznu inflaciju koja je u centru aktivnosti svih centralnih banaka. On je najavio da će odluka Narodne banke Srbije o visini referentne kamatne stope zavisiti i od dešavanja u evrozoni.

„Sa jedne strane, posle povišenog stresa u bankarskom sektoru tokom marta i dalje postoji jedan nivo neizvesnosti koji je prisutan na finansijskim tržištima, što onda potencijalno može destimulativno da utiče na inflaciju, u smislu manje zainteresovanosti banaka za kreditiranje. To može uticati na smanjenje inflatornih pritisaka. Sa druge strane, bazna inflacija je i dalje visoka, što je i dovelo do poslednje odluke Evropske centralne banke (ECB) o povećanju ključnih kamatnih stopa“, ističe Milan Nedeljković.

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, Narodna banka Srbije očekuje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od dva do tri odsto, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan.

„Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore. Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od tri do četiri procenta, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje“, napominju iz centralne banke.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 11. maja 2023. godine.

  • Jj992

    6.4.2023 #1 Author

    Ma bravo,odlicno.

    Odgovori

  • ELLA

    6.4.2023 #2 Author

    Sve što su obećavali da se neće desiti, dešava se. Kamate su otišle u nebo. Novac je sve skuplji samim tim i sve ostalo

    Odgovori

  • DOBRILA

    7.4.2023 #3 Author

    Sve lepse od lepseg.

    Odgovori

  • Mike

    7.4.2023 #4 Author

    Kakave to veze ima sa okvirom za naočare od npr. 500 do 1.000 ili platom od 5.000 evra? Baš nikakve.

    Odgovori

    • Pan Petar

      7.4.2023 #5 Author

      Apsolutno nikakve, ali ima sa narandzastim Lamborginijem!

      Odgovori

  • SENSEI

    8.4.2023 #6 Author

    Pa koliko je ovo toliko može biti i loše u nekoj budućnosti

    Odgovori

  • MODESTY

    8.4.2023 #7 Author

    Kamate idu vrtoglavom brzinom

    Odgovori

  • SHALIMAR

    8.4.2023 #8 Author

    Nista lepo da se procita…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.