Rešenje za nestašicu hrane je tehnologija koju je NASA koristila za ishranu kosmonauta

Liofilizacija je savremena tehnologija u prehrambenoj industriji za dehidraciju, preradu i čuvanje hrane. Iako je ova metoda obrade poznata već više od 130 godina, a samu tehnologiju koristila je i NASA za ishranu kosmonauta, srpska kompanija Elbi iz Valjeva prva je u Evropi osmislila liofilizatore sa uštedom energije i do 50 odsto.

“Ovu tehnologiju prva je počela da koristi NASA još u vreme dok je predsednik upravnog odbora bio Mihajlo Pupin, a potom Milutin Milanković. Tako prerađenu hranu koristili su kosmonauti, a kako je vreme odmicalo i tehnologija napredovala masovna komercijalna upotreba počela je u farmaceutskoj industriji, dok su je Amerikanci koristili za ishranu nautičara i vojske”, kaže za Biznis.rs osnivač i vlasnik kompanije Elbi Živorad Cvetković.

Procesom liofilizacije mogu da se prerade sve vrste namirnica koje u sebi sadrže vlagu, odnosno vodu – od voća poput maline ili jagode, pa do mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina.

Zanimljivo je da ove namirnice procesom obrade ne gube hranljive sastojke, imaju neograničen rok trajanja, a mogu da opstanu i na izuzetno visokim temperaturama, što im daje prednost u odnosu na klasično sušenje i zamrzavanje.

“Kada iz sveže hrane izvučete vodu ona ne može da se pokvari, odnosno može da traje neograničeno. Lagana je za transport i upotrebu, čuva se na sobnoj temperaturi i ne iziskuje više energije. Prednost liofilizacije u odnosu na klasično sušenje je to što se sveže voće prvo zaledi i na taj način čuva sve sastojke koje ima u prirodnom obliku. Tako se sprečava razlaganje i gubljenje prirodnih svojstava, a gubi se samo voda”, objašnjava naš sagovornik, koji je prvi počeo sa liofilizacijom kozje surutke i sira.

“Surutka je u mlekarskoj industriji bila nus proizvod i jako težak biološki otpad koji je morao da se tretira i baca. Ovom tehnologijom surutka je postala primarni proizvod, a nus proizvodi su sir i kajmak. Zapravo, ova tehnologija je bum u prehrambenoj industriji”, ističe Živorad Cvetković.

Iako njegova firma postoji već 30 godina, naš sagovornik objašnjava da je pre sedam godina došao na ideju i sa svojim timom inženjera razvio prvi liofilizator u Evropi i svetu, koji ima takozvanu omsku razmenu energije, što predstavlja uštedu od 40 do 50 odsto u odnosu na klasična komercijalna rešenja, a to je u samoj preradi proizvođačima jako važno.

“Druga prednost naših mašina je to što pre liofilizacije ne morate prvo da zamrznete namirnicu, već ona može kao sveža direktno da ide u mašinu i da se odmah započne sa procesom”, ističe Cvetković.

Pored fabrike za proizvodnju liofilizatora ova kompanija u Valjevu ima i izložbeni prostor u kome se nalaze mašine, gde potencijalni kupci direktno mogu da se uvere kako funkcionišu. Vlasnik kompanije Elbi kaže da upravo taj deo pokazne fabrike planiraju da pretvore u Institut za liofilizaciju.

“Tako će Srbija i Valjevo imati prvi institut tog tipa u Evropi”, dodaje on.

Švajcarci masovno kupuju liofilizovanu koprivu

Iako je interesovanje za liofilizatore u Srbiji manje, mašine kompanije Elbi prodaju se u regionu – od Slovenije, Hrvatske, pa do Severne Makedonije. Suština ove tehnologije je da se sve što se proizvede prodaje na gram, kao finalni proizvod, što je idealno za porodični biznis.

“Jedan mladi bračni par je počeo sa liofilizacijom koprive. Kontaktirali su nas, a nisu znali ništa o samom procesu, niti šta bi radili. Predložio sam im da zasade koprivu jer ne košta puno, ne zahteva hemiju i svakih 15 dana može da se bere. Dali smo im mašinu po fabričkoj ceni i sada imaju plantažu koprive, a njihove proizvode masovno uzimaju Švajcarci koji kupuju prah od koprive, tabletiraju ga i piju kao lek i suplement ishrani”, objašnjava Cvetković.

On podseća da Srbija ima enormne količine lekovitog bilja, šumskih plodova, pečuraka i sremuša, koje ne koristi dovoljno – uprkos tome što ima domaću tehnologiju.

“Mi smo veliku količinu sremuša liofilizovali i prodali. Možemo samo da zamislimo šta bismo mogli sa svim vrstama gljiva koje posedujemo. Kada bi Srbija liofilizovala samo ono što nam je priroda dala, bez uzgajanja na velikim plantažama, sa našom domaćom tehnologijom, bili bismo lideri. Nažalost, naše liofilizatore kupuju drugi, pa tako sada u jednom trgovačkom lancu imamo liofilizovanu malinu koja je obrađena uz pomoć mašina koje su Slovenci kupili od nas, kako bi nam prodavali njihovu malinu”, zaključuje Živorad Cvetković, osnivač i vlasnik kompanije Elbi.