Rusija više nije među pet najvećih trgovinskih partnera Srbije

Rusija više nije među pet najvećih trgovinskih partnera Srbije, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ranije je Rusija zauzimala značajno mesto na uvoznom tržištu Srbije, pre svega zahvaljujući uvozu gasa. Poslednji podaci otkrivaju promenu trgovinskih odnosa Srbije i postavljaju pitanja o njenoj međunarodnoj orijentaciji.

Nemačka je u prvom kvartalu 2024. godine učvrstila svoju poziciju najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije u izvozu i uvozu. Ostala ključna izvozna tržišta Srbije su Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska. Što se tiče uvoza, najznačajniji partneri su bili Nemačka, Kina, Italija, Mađarska i Turska, piše Poslovni.hr.

Spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 61,1 odsto ukupne trgovine u prvom kvartalu 2024. godine.

Poslednji podaci RZS govore da Rusija održava uticaj u Srbiji, ne ekonomskim ili trgovinskim vezama, već diplomatskim i političkim kanalima. Naime, Rusija nastavlja da podržava stav Srbije o Kosovu i eksploatiše istorijske i verske veze za održavanje uticaja.

Na listi prvih pet izvoznih proizvoda na prvom mestu je izvoz kompleta vodiča za avione, vozila i brodove, na drugom je izvoz rafinisanog bakra, a na trećem izvoz rude i koncentrata bakra. Sledi izvoz struje, a na poslednjem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile.

Generalno, kriza koja već neko vreme traje u evrozoni će se ove godine negativno odraziti na srpsku privredu.

“Srbija je prošle godine bila izložena rizicima izazvanim usporavanjem privredne aktivnosti evrozone, odnosno zemalja koje su nam najvažniji trgovinski partneri. Uprkos tome, Srbija je prošle godine ostvarila privredni rast od 2,5 odsto, a ove godine se očekuje dalji skok od 3,5 odsto”, rekao je zamenik guvernera Narodne banke Srbije Željko Jović.

On je na konferenciji „Budi zaštićen od rizika“ dodao da će rast BDP-a u naredne dve godine biti između četiri i pet odsto.

„Investicioni ciklus u Srbiji traje od 2015. godine i učešće investicija je oko 23 odsto u bruto društvenom proizvodu, a očekujemo da će porasti na oko 25 odsto kada se realizuju projekti vezani za „Skok u budućnost – Srbija 2027“, rekao je Jović.

Izvoz usluga

Prema njegovim rečima, direktne strane investicije od 2018. do 2023. godine dostigle su vrednost od 23,1 milijardu evra.

„Došlo je do velikog povećanja izvoza. Izvoz usluga dostigao je 41 milijardu evra, ili 60 odsto BDP-a, što je rezultiralo niskim nivoom deficita platnog bilansa od 2,6 odsto”, rekao je on.

Viceguverner NBS je rekao i da je do marta 2023. godine postojao uzlazni trend inflacije, koji je generisan rastom cena energenata i hrane.

“Od tada imamo silaznu putanju inflacije, što je rezultat pooštravanja mera NBS, ali i pada cena energenata i hrane. Očekivanja su da će inflacija u maju ući u ciljne granice od tri (plus/minus 1,5) odsto, a da će se kretati oko ciljane vrednosti i u 2025. godini. Tada će glavni doprinos smanjenju cena biti cene hrane i bazna inflacija“, rekao je on.