Savić: Ne očekujem dodatna poskupljenja hrane uoči praznika

Hrana u Srbiji poskupela je za godinu dana skoro za četvrtinu – 23,5 odsto, a u novembru su najviše porasle cene mleka, sira i jaja – za 43,1 procenat. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je ovo veći rast nego u oktobru ove godine, kada su u odnosu na isti mesec 2021. namirnice poskupele za 39,6 odsto.

Među najvećim poskupljenjima ističu se i rast cena ribe od 25,9 odsto, potom hleba, žitarica, ulja i masti (19,9 procenata) i mesa (19,4 odsto). Povrće je za godinu dana poskupelo za 17,8 procenata. Slede kafa, čaj i kakao sa rastom cene od 16,9 odsto, dok su ostali prehrambeni proizvodi, prema zvaničnoj statistici, poskupeli 25 procenata.

Zbog svega navedenog čini se osnovanim strah građana koji razmišljaju kako će njihova potrošačka korpa izgledati pred novogodišnje i božićne praznike, i koliko će novca morati da izdvoje za svečanu trpezu.

Ekonomista Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs kaže da ne očekuje da će sada, uoči praznika, trgovci u odnosu na već postojeća poskupljenja dodatno podizati cene hrane, zbog bar dva razloga.

„Prvo, svake godine se slavi, znaju to ljudi. Ove godine će ta poskupljenja biti, uzevši u obzir trenutnu situaciju, u suženijem obliku nego ranije. Drugo, ljudi praznike danas obeležavaju uglavnom u krugu porodice. Nakon pandemije korona virusa retko ko slavi kao što je slavio ranije. Čini mi se i da neke cene polako gube u zamahu u odnosu na početak godine“, obrazložio je naš sagovornik.

Na pitanje da li je za očekivati smanjenje cena namirnica od januara, posle novogodišnjih praznika, on kaže da nije izvesno da bi tako nešto moglo da se desi, uzevši u obzir trenutnu situaciju.

„U doba krize ljudi kupuju između četiri i šest najvažnijih proizvoda. Država je na sreću – mada uvek postoji i druga perspektiva – fiksirala cene hrane, što pomaže ljudima koji imaju najniža primanja da ipak po relativno prihvatljivim cenama dođu do tih proizvoda. Bez nekih drugih, čije cene ‘divljaju’, zapravo se može“, ocenio je Savić.

Prema njegovim rečima, ono što trenutno nije dobro za standard građana je što će doći do povećanja cena električne energije i gasa. To je, kako kaže, razumljivo i očekivano, ali će značajno uticati i na kupovnu moć.

„Oni koji imaju fiksirane prihode ili ih uopšte nemaju nego troše ono što su ranije zaradili, praviće preraspodelu. Ostavljaće manje novca za neke životne potrebe i suziće asortiman proizvoda koje kupuju. Mnogi su se odrekli velikog dela stvari koji je ranije bio normalan, tako da im ostaje za ono osnovno, a to su troškovi hrane i stanarina“, upozorio je profesor Savić.

On je naglasio da, uprkos tome što su cene pojedinih namirnica zamrznute, trgovci opet nalaze način da zaobiđu to ograničenje.

„Statistički posmatrano, upravo su cene osnovnih životnih namirnica najviše porasle, značajno više od ukupne stope inflacije. Iako smo mi zemlja koja je samodovoljna kada je reč o proizvodnji hrane, posmatrano po kategorijama ove godine je upravo ona najviše poskupela“, naglasio je Savić.

Profesor ističe da je to posledica činjenice da se u pšenicu, kukuruz i druge proizvode ugrađuju i proizvodi koji dolaze iz sveta.

„Tri četvrtine do četiri petine nafte dolazi iz sveta, kao i većina prirodnog gasa, veštačkih đubriva, sredstava hemijske zaštite i mnogi proizvodi koji se upotrebljavaju za proizvodnju hrane. Tamo su cene rasle u nekim zemljama i to su ti uvozni inputi. Ali i domaći inputi su porasli. Država to sve može da drži na nekom nivou, ali je pitanje koliko mogu ljudi da se uklope. Sledeće godine se neki neće baviti određenim delatnostima, pošto ne mogu više da posluju sa gubicima“, upozorio je naš sagovornik.

Podsetimo, međugodišnja novembarska inflacija u Srbiji iznosi 15,1 odsto, a rast cena hrane i energenata učestvuje sa blizu 70 odsto, navode iz Narodne banke Srbije.