Sindikati zabrinuti jer je zbog smanjenog izvoza sve veći broj radnika pred otkazom

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež kaže da je posle izbijanja rata u Ukrajini u februaru, vrednost izvoza iz naše zemlje u Rusiju već sledećeg meseca smanjena za četvrtinu, a da su izvezene količine robe za 38 odsto manje u odnosu na mart 2021.

Na to je, između ostalog, uticala i cena transporta, budući da Čadež navodi da je drumski prevoz robe do Rusije danas znatno skuplji, i to 70 do 100 odsto u odnosu na početak godine, a za neke proizvode i više.

U skladu sa tim, postavlja se pitanje koliko su pogođene industrije i proizvođači čije je poslovanje pretežno bilo orijentisano na izvoz u Rusiju, i da li pad izvoza može dovesti i do pada njihove proizvodnje? Koliko takav scenario može da ugrozi radna mesta i postoji li, ipak, mogućnost izlaska na neka nova tržišta, a samim tim i očuvanja zaposlenosti?

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić u razgovoru za Biznis.rs kaže da sveukupna situacija na globalnom nivou, koja je počela korona virusom, a nastavila se rusko-ukrajinskim sukobom, itekako utiče na smanjenje broja radnih mesta, zbog činjenice da su globalna kretanja dovela do poremećaja na tržištu, pada proizvodnje, rasta cena transporta, a samim tim i skupljeg izvoza. Takođe, naša sagovornica podseća na izveštaje Međunarodne organizacije rada (MOR) u kojima se kaže da je nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo bez posla zbog pandemije korona virusa i posledica rata.

Kada je reč o izvozu u Rusiju, ona kaže da ne očekuje veće probleme pošto izvoz u ovu zemlju nije bio toliko veliki. Ipak, on može da utiče na sektore koji su se oslanjali upravo na rusko tržište, a to je uglavnom mlekarska industrija, kao i voćarstvo i povrtarstvo.

„Taj prekid izvoza neće bitnije poremetiti tržište, ali to su proizvodi gde se mlekari i voćari mogu preorijentisati na druga tržišta“, kaže Ranka Savić.

Prema njenim rečima, globalna kriza brine sindikate, kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruženju, u najmanju ruku zbog toga što se devalviraju primanja zaposlenih.

„Inflacija jede novac, ne možete da kupite istu količinu robe novcem koji vam je bio dovoljan pre godinu dana“, upozorava naša sagovornica.

Kada je reč o broju otkaza, ona ističe da je u Srbiji bilo smanjenja broja zaposlenih u stranim kompanijama, naročito u sektoru automobilske industrije gde su se proizvodile komponente koje su prestale da se izvoze, ili čiji je obim izvoza smanjen.

„Više desetina radnika po fabrici ostalo je bez produženja ugovora. Zato ne možemo reći da su to otkazi u pravom smislu, jer su radili na određeno vreme, ali svakako su ostali bez posla“, kaže Ranka Savić, dodajući da je smanjenje broja radnih mesta zapravo prilagođavanje novonastalim okolnostima na tržištu i da bi ti ugovori bili produženi da nije bilo krize.

Ona navodi da radnici koji su na ovakav način ostali bez posla odlaze na tržište rada nadajući se novom poslu, što je, dodaje, vrlo upitno.

U celini posmatrano, naša sagovornica ocenjuje da čitava situacija nije obećavajuća, te prognoze nisu dobre, jer se još uvek ne vidi blizina kraja rata. To može dodatno pogoršavati ekonomsku situaciju.

„Nadamo se da nećemo imati rat većih razmera, a mislim da će cela ova godina, pa i deo sledeće, biti izuzetno teški“, zaključuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).