Školarine rastu zbog popularnosti, a ne zbog kvaliteta fakulteta

Na državnim univerzitetima u Srbiji školarine idu i do 300.000 dinara, kao što je slučaj na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Na Beogradskom univerzitetu cene studija od naredne školske godine rešilo je da poveća 14 od 31 fakulteta. Iako su neka od poskupljenja makar delom opravdana zbog inflacije, stručnjaci ocenjuju da je priča o školarinama u našoj zemlji daleko kompleksnija i izazovnija.

Predsednica Upravnog odbora organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji“, ekonomistkinja Svetlana Kisić kaže u razgovoru za Biznis.rs da sve obrazovne ustanove kao osnovni cilj treba da imaju podizanje nivoa znanja, jer one u osnovi nisu profitabilne.

„Fakulteti su u obavezi da pokrivaju različite kategorije troškova, od obezbeđivanja uslova za rad – održavanje zgrade, grejanje, čišćenje, do plata za zaposlene. Najveće izdatke imaju oni koji se bave hemijom, fizikom i sličnim naukama, jer su tu i troškovi laboratorija i raznih pomoćnih sredstava„, navela je naša sagovornica.

Ona ocenjuje da je, s obzirom na rast cena u svim oblastima, logično da skoče i cene školarina.

„Fakultetsko obrazovanje nije u kategoriji obaveznog, pa država fakultetima samo u određenom procentu pokriva troškove njihovog poslovanja, i to nije jednako kod svakog fakulteta. Određuje se po studentu, što je jedna pogrešna mera raspodele sredstava“, ocenila je Svetlana Kisić.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Vladica Cvetković smatra da u Srbiji visine školarina godinama unazad, možda i decenijama, nisu određene ni po jednom drugom kriterijumu osim po tome da li neko može da ih plati ili ne.

„Troškovi studija tu nisu uključeni, već je sve vezano za to da li je fakultet popularan ili nije. Popularnost se svodi na to da li će neko da plati ili ne za određeni studijski profil. To čak ne mora da ima veze ni sa potražnjom za tim kadrom, ali ima fakulteta kod kojih je to uvezano, tako da oni mogu da dižu svoje školarine. Kada pogledate arhitekturu, ona je popularna kod nas mimo plana, i to ne može da se objasni nikako osim spremnošću velikog broja roditelja da plate enormne školarine. Studije biznisa u nekom malom mestu mogu da koštaju koliko i eksperimentalna fizika na Beogradskom univerzitetu“, istakao je Cvetković u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik ocenjuje da je to sporno jer će veliki broj mladih koji ne može da upiše, na primer, neki od IT smerova, upisati menadžment, sa nadom da će se zaposliti „preko veze“ ili političkim putem.

„Školarine diže isključivo potražnja, a na sve to dolazi naš sistem koji finansira fakultete po broju studenata, što ne postoji nigde drugde, jer se svuda visoko obrazovanje finansira po univerzitetima. Naš način finansiranja pravi privid liberalnog tržišta koje je pogubno za visoko obrazovanje, zato što su neki fakulteti za koje nema potražnje u situaciji da imaju jeftinu školarinu, a zahtevne studije“, obrazložio je profesor Cvetković.

Dodao je da potražnja može da bude tako izvitoperena da nema nikakve veze sa tim što je neki studentski program takav da sa njim može odmah da se nađe posao.

Ko može da studira?

Svetlana Kisić je napomenula da fakulteti po inerciji iz godine u godinu dobijaju sredstva po nekim sličnim kriterijumima, ali da za većinu to nije dovoljno za pokrivanje troškova rada.

„Slažem se da obrazovanje košta i logično je da školarina mora da se plaća, ali za ovo društvo bi vrlo važno trebalo da bude da se mladima iz socijalno ugroženih grupa, a takvih je mnogo, obezbedi pomoć da mogu da idu na više nivoe obrazovanja, odnosno da dobijaju stipendije, više mesta u studentskim domovima, pokrivanje nekih troškova. To je i u interesu države. Ne samo što se pomaže mladoj osobi, već se na taj način štiti naša budućnost kao zemlje“, ocenila je predsednica UO Dostignuća mladih u Srbiji.

Tako se obezbeđuje veći obuhvat mladih kojima je dostupno visoko i kvalitetnije obrazovanje.

„Dugi niz godina je kod nas obrazovanje u nekim oblastima, posebno društvenih nauka, za određen broj privatnih fakulteta bio samo izvor prihoda sa zanemarivanjem osnovnog cilja – da pružaju adekvatna znanja i veštine svojim studentima. To dugoročno donosi loše posledice. Veliki broj tih studenata, sa diplomama koje su praktično bezvredne, najčešće ulazi u javni sektor, a veliki broj njih i u sektor obrazovanja, što dovodi do toga da neobrazovani obrazuju druge, i tako ulazimo u začarani krug na duže staze“, upozorila je Kisić.

Na pitanje kolika je prepreka i cena prijemnih ispita, naša sagovornica je naglasila da novac jeste prepreka, jer je u našoj zemlji skoro sedam odsto ljudi apsolutno siromašno, a 21,3 procenta u riziku od siromaštva, dok je najveći broj onih koji su u toj kategoriji mlađi od 18 godina.

„Ti ljudi ne stižu do fakulteta. Vrlo je važan sistem podrške talentima i vrednima, a kod nas toga nema. Kod nas postoji sistem da studenti kada pređu određeni prosek imaju pravo na stipendiju, ali opet – i do toga treba da se dođe“, zaključuje Svetlana Kisić.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Studenti najčešće biraju smeštaj do 250 evra, najpristupačniji državni domovi