Skoro 80 odsto vozila u našoj zemlji troši dizel

Broj vozila u Srbiji koja troše dizel-gorivo nastavlja da raste. U 2022. godini bilo ih je 5,5 odsto više nego godinu dana ranije, a u odnosu na 2017. godinu, to je čak 56 odsto više, što je pre svega posledica uvoza polovnih automobila na dizel.

Dobro je što sa druge strane raste i broj vozila koja koriste alternativna goriva – komprimovani prirodni gas KPG, ekološki mnogo čistije gorivo, pa je od 2.000 u 2017. godini njihov broj porastao lane na 14.400. Problem je, međutim, što je u toj strukturi i dalje najmanje putničkih vozila, već su to teška teretna vozila, istakao je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije UNKS, na panelu „Upotreba gasa kao motornog goriva”, koji je „Energija Balkana” organizovala u okviru gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023, piše Politika.

On je podsetio da je izmenom Zakona o planiranju i izgradnji ove godine uvedena i obaveza da na svim rezidencijalnim ili poslovnim objektima koji se grade mora da postoji određen broj punjača za električne automobile. Isto se odnosi i na sve benzinske stanice koje se nalaze na putevima prvog A reda.

Za razliku od Srbije, gde permanentno raste broj dizelaša, u Italiji je registrovano više od milion vozila koja troše KPG, što je, poređenja radi, oko polovine voznog parka Srbije. Osim Italije, tu je i Nemačka sa oko sto hiljada vozila na KPG. To koliko se kog energenta troši najviše zavisi od državne politike akciznog oporezivanja.

„Kod nas je 2011. godine benzin bio sa najvećom akcizom, a tečni naftni gas TNG sa najmanjom. Za pet godina ta slika se drastično promenila. Dizel je po visini akcize pretekao benzin, a TNG se potpuno približio svima njima. Zbog toga imamo i promenu u strukturi ukupne potrošnje goriva u Srbiji. Dizel sa 77 odsto procenata u 2020. godini raste na 79,1 u 2022. godini, što govori da je došlo krajnje vreme da se u politiku akciznog oporezivanja uključe osim Ministarstva finansija i ministarstva za zaštitu životne sredine, energetiku, saobraćaj… kako bi se povelo više računa o ekologiji i zagađenju“,smatra Mićović.

On podseća da se od 1. januara 2025. godine uvode akcize na sav prirodni gas, te da postoje tri grupe potrošača – industrija koja će dobijati prirodni gas bez akcize, za grejanje će biti minimalna akciza, i nešto veća akciza za KPG, koji se koristi za pogon motornih vozila.

„To je bilo neminovno, jer je Srbija kasnila u uređivanju regulative, pa izgleda čudno da se u vremenu kada treba da se promoviše uvođenje prirodnog gasa za motorna vozila uvode akcize. To već uveliko sve zemlje EU imaju. Politika države je kako će koje gorivo favorizovati, i to je ono što je Srbiji potrebno“, zaključio je Mićović.

S druge strane države članice Evropske unije su donele novu uredbu o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva, koja stupa na snagu 13. aprila sledeće godine. Zemlje EU su dužne da kroz svoje nacionalne politike grade infrastrukturu za snabdevanje vozila alternativnim gorivom. Italija se sa preko milion registrovanih putničkih automobila i lakih dostavnih vozila na pogon komprimovanog prirodnog gasa (KPG) ubedljivo izdvaja od ostalih evropskih zemalja.