Proizvodnja baterija za e-vozila može da bude rizična, najveći problem toksični materijali

Jedan od razloga što su električna vozila popularnija u Severnoj i Zapadnoj Evropi je to što je infrastruktura javnih punjača na visokom nivou. Iako javna mreža za punjenje brzo raste, zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) nalaze se u drugoj polovini ove tabele.

Samo Slovenija ima više od 50 javnih stanica za punjenje na 100.000 stanovnika, dok se ostale CIE zemlje približavaju ovom pragu. Zbog značajnog dela stanovništva koji živi u starijim zgradama otežano je instaliranje ovih punjača, i to je pravi izazov za izvođače.

Istraživanje Erste Grupe pokazuje da je još jedan izvor motivacije kod ljudi prisustvo zona sa niskim emisijama u gradskim centrima. U zapadnoj Evropi one su veoma česta pojava, dok u zemljama CIE i nije baš takav slučaj.

Međutim, u Poljskoj bi ove zone trebalo da se uspostave već sledeće godine. Slovačka i Češka su izmenile svoje zakone koji predviđaju manje emisije, ali u praksi to još nije realizovano.

Zagađenje vazduha predstavlja problem u tri velika grada Poljske, kao i u Budimpešti, Pragu, Brnu i Košicama. Razlog ne leži isključivo u emisijama koju proizvode automobili, navodi se u istraživanju.

Kina ima sve resurse za proizvodnju baterija

Trenutno ne treba da iznenađuje to što su troškovi za proizvodnju jednog električnog vozila (EV) viši nego kod automobila koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). Prelomna tačka troškova je vrednost baterije za e-vozila.

Dakle, ovaj podsektor će igrati glavnu ulogu u lancu izrade EV, te je zbog toga veoma teško auto-kompanijama da pređu sa proizvodnje SUS vozila na električna.

Kina vodi u trci kada je reč o proizvodnji baterija. Ona ima pristup svim glavnim sirovinama za izradu baterija za električna vozila i direktno ili indirektno ulaže u rudnike širom sveta.

Elektrode se proizvode u Kini, istovremeno i anode koje se sastoje od grafita. Više od tri četvrtine baterija se proizvodi u drugoj ekonomiji sveta. Zbog toga je ceo lanac snabdevanja podložan šokovima, kao što se dogodilo u slučaju poluprovodnika proteklih godina.

I region CIE mogao bi da bude jak u proizvodnji baterija za EV. Češka deli sa Nemačkom najveće nalazište litijuma u ​​Evropi, kao i velike rezerve mangana. Srbija poseduje litijum, iako je dogovor sa rudarskom kompanijom Rio Tinto trenutno blokiran.

S druge strane, u CIE je došlo do zatvaranja nekih rudnika mangana poslednjih decenija, posebno u Mađarskoj i Rumuniji. Vađenje ovih sirovina predstavlja opasnost za lokalno stanovništvo i životnu sredinu, zbog čega vlade mogu blokirati bilo kakvo rudarenje.

Kapacitet rudnika u CIE je ograničen, te bi prednost trebalo dati alternativnim podsektorima za proizvodnju baterija i električnih vozila. Konkurentnost i poslovna klima i dalje zaostaju za zapadnoevropskim, a izuzetak je Češka. Kompanije koje žele da investiraju u zemljama CIE, navodi se u istraživanju, koncentrisaće se najpre na proizvodnju, dok će istraživačko-razvojni i softverski deo posla obavljati u Češkoj, kao privlačnoj lokaciji.

Mađarska najviše ulaže

S obzirom na to da su baterije najvažnija komponenta električnih vozila, veće ulaganje u ovu vrstu fabrika primećeno je u Mađarskoj, uglavnom investitora iz Južne Koreje i Kine. Poljska je druga u regionu, što je pomalo čudno s obzirom na to da nema iskustva u auto-industriji. Češka je u pregovorima za dva projekta sa Volkswagenom i kompanijom LG, dok Rumunija takođe očekuje investicije iz Belgije, navodi se u Erste istraživanju.

Ipak, ovaj vid investicija ima jednu veliku manu, zbog koje neke države nisu voljne da ih podrže. Naime, fabrike za proizvodnju baterija zahtevaju velike količine vode i zemljišta, a kao rezultat rada mogu se javiti kontaminacija zemljišta, jer se u procesu koriste toksični materijali.