Sledeće godine niža kamata na stambene kredite

Čak 70 odsto stanova u Srbiji se plaća gotovinom, a cenu kvadrata diktiraju inflacija, poskupljenje građevinskog materijala i nedostatak radne snage. Na Međunarodnoj konferenciji o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope, koja je okupila više od 150 stručnjaka, dobra vest stiže od bankara – sledeće godine biće niža kamata na stambene kredite.

Srbija postaje sve interesantnija međunarodnim investitorima, jer po povoljnim uslovima nudi poslovne i logističke prostore, ali i industrijske zone, prenosi RTS.

„Što se tiče sledeće godine, fokus nam je na razvoju novih lokacija. Razvijamo nove parkove u Novom Sadu, u Jagodini. Plan nam je da za sledeću godinu izgradimo 150.000 kvadrata“, kaže Petar Kolognat iz kompanije CTP Invest Srbija.

Raste i potražnja za svim vrstama nekretnina, a cene su na maksimumu. Međutim, to ne zavisi samo od tražnje, već i od inflacije na evropskom nivou i realne kupovne moći. U Beogradu se godišnje proda oko 20.000 stanova, što je relativno malo.

„Dobra vest je da ECB trenutno pauzira sa povećanjem kamatnih stopa, a projekcije su da će od sledeće godine, verovatno od septembra, krenuti sa popuštenjem monetarne politike, odnosno smanjenjem kamatnih stopa kako u septembru tako i na decembarskom sastanku, što će posledično dovesti i do smanjenja kamatnih stopa na stambene kredite“, kaže Marija Savić iz Banke Intesa.

Problem na domaćem tržištu nekretnina predstavlja činjenica da tržište ne može da ispuni zahteve postavljene Zelenom agendom Evropske unije.

„Konkretno kod nas se odnose na izmenu i dopunu zakona o planiranju i izgradnji, gde je sad uvedena obaveza takozvanog zelenog sertifikata, da stambeni objekti koji ne poseduju energetske pasoše, moraju pribaviti energetske pasoše i izvršiti određena ulaganja da bi dobili određeni nivo energetskog pasoša“, kaže Danijela Ilić iz Nacionalne asocijacije procenitelja Srbije.

Za poslednjih 10 godina tržište nekretnina u Srbiji se brzo razvijalo, ali ga nije pratila ravnomerno razvijena infrastruktura.

„Ako pogledate razvoj tržišta u Srbiji, neke oblasti su razvijenije od drugih, na primer, tržište logistike je u Srbiji veoma razvijeno, čak i u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju koje su članice EU, a na drugoj strani nedostaje određena infrastruktura kao što su pruge, mostovi, podzemne železnice“, kaže Ksanad Ksuroz iz Properti foruma u Mađarskoj.

Ono što nedostaje u Srbiji jesu visoko kvalitetne stambene jedinice. Učesnici Konferencije podsećaju da velika potražnja i nedostatak dobrih i uknjiženih stanova dovode do povećanja cena, kao što je sada slučaj.