Pre će se smanjiti ponuda nekretnina nego što će pasti cene kvadrata

Inflacija i rast kamatnih stopa kao posledica zatezanja monetarnih politika centralnih banaka širom sveta, pa i u Srbiji doveli su do toga da banke pooštravaju kriterijume za odobravanje kredita, a da se građani i privreda sve manje odlučuju na dugoročno zaduživanje.

Pitanje je, međutim, da li će se takav trend preliti i na naše tržište nekretnina, na kome je već zabeležena „stabilizacija“, odnosno usporavanje rasta cena kvadrata i smirivanje aktivnosti na polju kupoprodaje stanova, kuća i zemljišta.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine kažu da je ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. (pre pandemije), ali i za 10 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Od jula do septembra ove godine prodato je blizu 30.000 nepokretnosti – što je opet za sedam odsto više nego u godini uoči pandemije, ali i 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu prošle godine.

Da li se ti „minusi“ već prelivaju na cene nekretnina širom Srbije?

Prema podacima koje je za Biznis.rs obezbedio portal 4zida.rs, čini se da ne može da se izvuče jedinstven zaključak o tome da li cene padaju ili ne – sve zavisi od perioda koji se porede.

Kada je reč o oglašenim cenama stanova na 4zida u Beogradu, trenutno se za kvadrat u starogradnji traži 2.535 evra, dok novogradnja ide po ceni od 2.496 evra, dok trend kretanja prosečne cene kaže da se u aktuelnom, četvrtom kvartalu za kvadrat traži 2.479 evra.

To je nešto skuplje nego krajem septembra, odnosno trećeg tromesečja, kada se u proseku beogradski kvadrat oglašavao za 2.422 evra, ali i dalje slično ceni od 2.457 evra, koliko se tražilo na kraju trećeg kvartala prošle godine.

U Novom Sadu, opet, sasvim je drugačija situacija. Trenutno se na tom portalu novosadski stanovi u starogradnji oglašavaju za 2.261 evro po kvadratu, odnosno za 2.175 evra za novogradnju, dok je aktuelna prosečna cena 2.312 evra.

To je više nego na kraju oba prethodna tromesečja, ali i za tridesetak evra više od cene na kraju marta ove godine, kada se novosadski kvadrat oglašavao za 2.286 evra.

Cena niških kvadrata, opet, beleži blagi uzlazni trend.

Prosek cena stanova u starogradnji u oglasima na 4zida.rs je 1.541 evro po kvadratu dok se za novogradnju traži 1.751 evro po kvadratu, a prosečna cena na današnji dan iznosi 1.590 evra.

Taj prosek viši je od cena traženih od kraja prošle godine, pa do kraja septembra. Niški kvadrat bio je skuplji samo na kraju septembra prošle godine.

Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar za Biznis.rs objašnjava da je stagnacija na tržištu nekretnina pre svega uzrokovana poskupljenjem kredita za građane i privredu, što dvojako utiče na smanjenje tražnje za kvadratima.

„Građani izbegavaju da se zaduže po skupim visokim kamatama, a privreda odnosno građevinske kompanije teže dolaze do investicionih sredstava za svoje projekte“, kaže Molnar.

Zato se, kako ističe, očekuje usporavanje aktivnosti u sektoru privatne stanogradnje, što bi moglo da uspori rast ponude koja je bila u ekspanziji u prethodnim godinama.

„U takvoj situaciji očekujem da će doći do zadržavanja cena kvadrata na relativno visokom nivou, uz pad broja objekata prometovanih na tržištu. Moguće je da će cene padati, ali ne očekujem da bi to mogao da bude dramatičan pad, niti da će se desiti na svim lokacijama u zemlji“, izjavio je Molnar za Biznis.rs.

Sutra: U evrozoni padaju cene kuća i stanova, a rastu kirije