Špijuniranje među firmama u Srbiji – kada prikupljanje informacija o konkurenciji postaje krivično delo?

Slučajeva konkurentske špijunaže u Srbiji ima mnogo više od onoga što se o njoj govori, jer se ovi slučajevi retko prijavljuju nadležnim institucijama i smatraju se nekim vidom poslovnog rizika. Mnogi ni ne znaju da u datoj situaciji uživaju pravnu zaštitu, kaže za Biznis.rs Maja Matić, sertifikovani istražitelj prevara.

Pravnu zaštitu, prema njenim rečima, zbog toga potraže samo velika pravna lica koja imaju novca i vremena da čekaju na sporu sudsku zaštitu.

Sagovornica Biznis.rs naglašava da treba praviti razliku između konkurentske inteligencije i konkurentske špijunaže.

„Konkurentska inteligencija je legitimna poslovna funkcija, poput marketinga ili istraživanja i razvoja, koja pomaže privrednim subjektima da predvide istraživanja i strategije razvoja konkurenata, kao i za utvrđivanje njihovih operativnih troškova, politike cena, finansijske snage i kapaciteta. Sa druge strane, konkurentska špijunaža (poznata i kao korporativna špijunaža ili industrijska špijunaža) je termin koji se koristi kako bi se opisala upotreba ilegalnih, tajnih sredstava za pribavljanje informacija u komercijalne svrhe“, objašnjava Maja Matić.

Štaviše, konkurentska inteligencija je rastuća industrija u kojoj su profesionalci obučeni da koriste informacije u javnom domenu ili da na drugi način koriste legalno dostupna sredstva za prikuplјanje informacija.

„Ove informacije se zatim analiziraju i pretvaraju u relevantne, upotreblјive podatke, koji imaju stratešku vrednost“, ističe Matić.

Korporativna špijunaža, međutim, podrazumeva krađu nejavnih informacija, odnosno poslovnih tajni, i to najčešće finansijske ili kreditne informacije, lične podatke poput imena, godina, hobija, brojeva telefona, ali i krađu intelektualne svojine: autorskog dela, dizajna ili patenta.

„Mišljenja sam da se skoro svako pravno lice do sada susrelo ili danas susreće sa nekim vidom ovih izazova u obavljanju svakodnevnog poslovanja i trpi štetu od ovih aktivnosti, nezavisno od toga kojeg je obima samo poslovanje“, kaže Matić za Biznis.rs.

Velika pravna lica, prema oceni naše sagovornice, svakako imaju mnogo više izazova od malih i srednjih pravnih lica, ali je šteta koju pretrpe obrnuto proporcionalna uloženim sredstvima za programe zaštite od
industrijske špijunaže.

„Ipak, šteta koju srednja i mala pravna lica mogu da pretrpe po poslovanje je nekad gubitak poslova i gašenje privrednog subjekta“, upozorava Matić.

Na naše pitanje kako se u domaćem pravnom sistemu dokazuje da li je došlo do konkurentske špijunaže ili ne, i da li postoji institucionalna zaštita ili kompanije moraju same da paze da ne postanu žrtve, Maja Matić odgovara da nosilac prava intelektualne svojine u našoj zemlji uživa sveobuhvatnu građansko-pravnu kao i krivično-pravnu zaštitu.

„Povrede prava koje su kvalifikovane kao krivična dela su: povreda moralnih prava autora i interpretatora, neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, neovlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima, povreda pronalazačkog prava, kao i neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna“, ističe naša sagovornica.

Pored krivičnih dela određene povrede prava kvalifikovane su, kako objašnjava, kao privredni prestupi i prekršaji, a carinski i inspekcijski organi takođe mogu da vode postupak po službenoj dužnosti, kao i po prijavi lica koje misli da mu je povređeno pravo.

„Posredna zaštita prava intelektualne svojine moguća je i po osnovu propisa o suzbijanju nelojalne konkurencije, odnosno kada se koristi intelektualno pravo drugog lica, a korišćenje ima karakter nelojalne konkurencije. Uz to, zakonima je uređena i pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavlјanja, korišćenja i otkrivanja koje radnje može počiniti fizičko ili pravno lice pod čijom je kontrolom poslovna tajna“, kaže Maja Matić za Biznis.rs.

Statistika kojom raspolaže, međutim, potvrđuje njenu procenu da se domaće kompanije retko odlučuju da iskoriste pravne mehanizme koji su im na raspolaganju.

„Primera radi, podaci govore da je tokom 2022. godine od ukupno 75.393 krivična dela na teritoriji Srbije koje je evidentirala policija, samo 37 protiv intelektualne svojine i još 15 protiv bezbednosti računarskih podataka“, navela je Matić.

Dodaje i da je tokom 2021. godine, od ukupno 4.288 osuđenih pravnih i odgovornih lica za privredne prestupe za zaštitu intelektualne svojine, odgovornim proglašeno 11 pravnih lica i 12 odgovornih lica u okviru pravnih lica što, kako zaključuje, govori u prilog slabog prijavljivanja ovih slučajeva.