Srbija bi zbog klimatskih promena mogla da izgubi 15,5 milijardi dolara do 2040. godine

„Zvanični podaci kojima raspolaže država pokazuju da su minimalne štete i gubici od elementarnih nepogoda izazvanih promenama klime u periodu od 2000. do 2020. godine oko sedam milijardi američkih dolara, i da su najvećim delom posledica suša i visokih temperatura“, kaže za Biznis.rs konsultantkinja u oblasti klimatskih promena i životne sredine Danijela Božanić.

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, klimatolog Vladimir Đurđević, upozorava da gotovo da ne postoji privredna delatnost na koju klimatske promene ne utiču, od najosetljivije poljoprivrede, pa sve do „robusnijih“ sektora poput građevinarstva, energetike i rudarstva.

„Rast srednje globalne temperature može imati značajan uticaj na ukupnu vrednost BDP-a Srbije“, naglašava Božanić i skreće pažnju na rezultate Studije o socioekonomskim aspektima klimatskih promena u našoj zemlji, čiji je koautor.

Ta studija pokazala je da bi smanjenje ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u odnosu na potencijalni, koji bi bio ostvaren da nema globalnog zagrevanja i bez adaptacije na izmenjene klimatske uslove, moglo da iznosi od 15,46 milijardi dolara za period od 2020. do 2040. godine, i to pod uslovom da globalna srednja temperatura poraste samo za jedan stepen.

Ukoliko poraste za četiri stepena, smanjenje BDP-a u odnosu na potencijalni moglo bi da iznosi 97,54 milijarde dolara u istom periodu.

„U slučaju ispunjenja ciljeva Sporazuma iz Pariza i ograničenja rasta srednje globalne temperature na 20 stepeni, može se očekivati smanjenje BDP-a u narednih 20 godina od 4,5 odsto u odnosu na onaj koji bi mogao biti postignut bez promena klime. U slučaju izostanka postizanja ciljeva sporazuma, ovo smanjenje BDP moglo bi biti i do 17 odsto do kraja veka, odnosno do gotovo sedam odsto u narednih 20 godina“, upozorava.

Danijela Božanić i klimatolog Vladimir Đurđević izdvajaju domaću poljoprivredu kao sektor koji je izuzetno osetljiv na klimatske promene, odnosno na učestale suše.

„Još 2015. godine je za potrebe izrade zvaničnih dokumenata procenjeno da suše izazvane klimatskim promenama najviše pogađaju prinos kukuruza. Ukoliko se ne primene mere prilagođavanja, do 2030. godine očekuje se smanjenje prinosa kukuruza u nenavodnjavanim uslovima od 58 odsto, kao i potencijalno smanjenje prinosa pšenice do 16 odsto, u zavisnosti od regiona. Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe“, ističe Božanić.

Đurđević dodaje da se poljoprivreda, osim sa sve češćim sušama nego ranije, suočava i sa drugim ekstremnim vremenskim događajima, poput oluja kojima smo svedočili ovih dana, ali i jednom specifičnom pojavom – kasnim mrazom.

„Njive su postale toplije u proseku, a biljke započinju svoj godišnji ciklus na osnovu temperatura. Ta ‘informacija’ da je vreme da uđu u ciklus biljkama danas od prirode stiže ranije, a kako i dalje postoji šansa od pojave mraza u martu i aprilu, taj proces se prekida i u tim situacijama može da se izgubi godišnja proizvodnja, a posebno u slučaju nekih voćarskih kultura“, objašnjava za Biznis.rs.

Naši sagovornici nabrajaju i brojne druge sektore koji su pogođeni klimatskim promenama – od šumarstva i vodoprivrede, preko građevinarstva do energetike i rudarstva. Štaviše, tokom ovogodišnjih poplava u maju i junu, borski Ziđin suočio se sa tim da je u kopu Veliki Krivelj formirano jezero veličine milion i po kubnih metara vode.

„Tokom ovogodišnjih poplava u 56 opština proglašena je elementarna nepogoda, što prema našem zakonu znači da je šteta bila veća od 10 odsto budžeta opštine. To bi značilo da je na pola teritorije Srbije bilo gubitaka koji su veći od 10 odsto lokalnih budžeta. Štete, dakle, nisu više marginalne i moraćemo da planiramo sredstva kako bi se borili protiv ovakvih problema, i što pre to shvatimo biće nam bolje u budućnosti“, naglašava Đurđević.

Danijela Božanić i on se slažu da odgovor na potencijalne posledice klimatskih promena mora biti sistemski, a ne stihijski.

„Kod nas se, nažalost, uglavnom reaguje stihijski – kada se, kao ovih dana, dese oluje, počinje da se priča o unapređenju protivgradne zaštite koja je naučno problematičan koncept odbrane od grada. Takođe, kada se dese poplave priča se o obnovi infrastrukture i jačanju odbrane od poplava, pa se i to zaboravi kada dođe suša i onda primat preuzima priča o ulaganjima u navodnjavanje. Tako idemo od ekstrema do ekstrema kao ‘muve bez glave’, umesto da napravimo dugoročniju strategiju i nje se pridržavamo“, upozorava Đurđević.

Danijela Božanić poručuje da će se klimatske promene i njihove posledice sigurno intenzivirati, što opet znači da bi izostanak mera prilagođavanja značio i sve veće štete i gubitke u budućnosti.

„Planiranje adaptacije podrazumeva predviđanje očekivanih promena klime i planiranje sektorskih politika, i to u prostornom i urbanom planiranju, planiranju i upravljanju vodama, razvoju poljoprivrede, investicijama u mere energetske efikasnosti u zgradarstvu, izgradnju infrastrukure po standardima koji će uzimati u obzir porast očekivanih maksimalnih količina padavina… drugim rečima, sistematsko i strateško planiranje u budućnosti bi svakako određene štete i gubitke smanjilo, a u nekim slučajevima i potpuno eliminisalo“, zaključila je Danijela Božanić.

Sutra: Da li će najveći zagađivači među državama i kompanijama ikada platiti za počinjenu štetu?