Srbija potpuno uskladila manje od polovine transportnih propisa EU

Srbija je do sada potpuno uskladila 42 odsto svoje regulative u oblasti transporta sa zakonima i propisima Evropske unije (EU), dok je delimično uskladila dodatnih 35 odsto, pokazuje poslednji izveštaj Transportne zajednice zaključno sa prošlom godinom.

Da bi u potpunosti dostigla normativu i standarde koji u oblasti saobraćaja važe u EU, zvaničnom Beogradu je tako potrebno da uskladi skoro četvrtinu propisa (23) koji se u popisu Transportne zajednice vode kao neispunjeni, ali i da sve što je do sada usvojila delimično dovede do kraja.

Ipak, po ispunjenju standarda predviđenih Ugovorom o Transportnoj zajednici i Aneksom I ovog ugovora, Srbija prednjači među zemljama Zapadnog Balkana koje su u proseku potpuno ispunile svega 17 odsto regulative, 31 odsto delimično, dok više od polovine (52 odsto) tek treba da bude usvojeno.

Najsporija zemlja regiona u ovom procesu je Bosna i Hercegovina (BiH), koja nema nijedan potpuno ispunjen zahtev.

Drumski saobraćaj najviše kaska

Kada se pogleda po oblastima, Srbija je od 63 regulatorna zahteva koji se odnose na železnički saobraćaj 30 ispunila potpuno, pet delimično, dok 28 još nije ispunila. Kada je reč o drumskom saobraćaju, potpuno je ispunjeno svega sedam od ukupno 49 zahteva, delimično 20, dok je za ispunjenje ostalo još 22.

Regulativa u vezi vodnog saobraćaja podeljena je na dva segmenta – pomorski i unutrašnji vodni saobraćaj. Iako nema izlaz na more, Srbija ima obavezu usklađivanja sa regulativom EU koja se odnosi na transport morima, pa je od 58 zahteva uspešno rešila 34, delimično devet, a 15 još čeka na usklađivanje.

Kod unutrašnjeg vodnog saobraćaja neispunjeno je osam od 30 regulatornih zahteva, dok su svi ostali potpuno usklađeni.

Pravila EU u vezi sa zaštitom životne sredine u saobraćaju zahtevaju posebno usklađivanje država Zapadnog Balkana, a Srbija je svih osam zahteva ispunila delimično. Kada se pogleda stepen usklađenosti u oblasti pravila o javnim nabavkama u sektoru transporta, Srbija je od sedam zahteva četiri ispunila potpuno, a tri delimično.

Kako se kotira region?

Što se tiče ostalih zemalja Zapadnog Balkana, najažurnija u usvajanju pravila, propisa, zakona i uredbi EU posle Srbije je Crna Gora, koja je u potpunosti uskladila 28 odsto regulative, 14 odsto je uskladila delimično, dok je na njenom spisku i dalje 58 odsto zahteva koji čekaju ispunjenje.

Albanija je u potpunosti uskladila 15 odsto regulatornih zahteva, još 40 odsto je ispunila delimično, dok je 45 procenata zahteva još neusklađeno.

Severna Makedonija se potpuno uskladila sa 14 odsto propisa EU u oblasti transporta, petinu je ispunila delimično, dok na usvajanje čeka još dve trećine zahteva (66 odsto).

Kosovo, koje se u izveštaju prati kao posebno tržište, uskladilo je pet odsto regulative i još 34 odsto delimično, a na prilagođavanje čeka još 61 odsto zahteva.    

Bosna i Hercegovina (BiH) je delimično ispunila 43 odsto zahteva, ali nijedan u potpunosti, dok ostalih 57 odsto čeka na usklađivanje.

Šta je Transportna zajednica?

Transponovanje zakona i pravila EU u domaća zakonodavstva kada je reč o sektoru saobraćaja je veoma zahtevan posao jer obuhvata četvrtinu ukupnog zakonodavstva EU. Uz to, usklađivanje nije fiksan proces jer se i regulativa EU stalno menja, tako da se pojavljuju dodatne obaveze i dodatno usklađivanje sa novim propisima.

Transportna zajednica je telo čije je osnivanje inicirala Evropska unija kako bi bila svojevrsan most između EU i šest zemalja Zapadnog Balkana.

Ugovor o njenom pokretanju potpisan je 2017. godine, ali je operativna u punom kapacitetu od 2020. godine sa ciljem da transportni sistem u našem regionu funkcioniše po istim pravilima i standardima kao u bilo kojoj drugoj članici EU.

Rezultati ispunjenosti zahteva po trenutno važećem Akcionom planu od 2025. do 2027. godine pokazuju da je Srbija u prvoj godini (2025) najveći broj zahteva ispunila kada je reč o bezbednosti na putevima, gde je dostigla 79 odsto usklađivanja predviđenog u sve tri godine do 2027.

Identičan nivo od dve trećine transponovane regulative (65 odsto) dostigla je i u oblasti železničkog i drumskog saobraćaja, a nešto manje od polovine (48 odsto) u oblasti pomorskog saobraćaja.

Najslabiji rezultat od 39 odsto ispunjenosti propisa postigla je u oblasti olakšavanja transporta, odnosno uklanjanja nefizičkih barijera koje usporavaju protok robe i putnika.

Ovo se uglavnom odnosi na procedure za smanjenje zastoja na graničnim prelazima, digitalizaciju i razmenu podataka, zelene koridore i koordinisano upravljanje granicom.

Sutra: Zeleni koridori uštedeće regionu 20 godina čekanja na granicama